Obeležen Dan odbrane grada Prijedora

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Više od 2.000 građana Prijedora učestvovalo je u u ceremoniji koja je upriličena povodom tri decenije od odbrane tog grada u poslednjem ratu i 80 godina od prvog oslobođenja u Drugom svetskom ratu.

„Poštujući sve žrtve, želimo da istaknemo da je naš grad tada napadnut. Srbi nisu nikoga napali, branili smo kuće, ognjišta i porodice i to su neki životom platili”, izjavio je gradonačelnik Prijedora Slobodan Javor.

Dan grada obeležava se na datum kad je 1992. Prijedor odbranjen od napada muslimansko-hrvatskih paravojnih formacija. U tim sukobima je poginulo 15 srpskih vojnika i policajaca, a 26 ranjeno, izvestili su mediji.

Željko Goronja, kao pripadnik izviđačko-diverzantske čete 43. motorizovane brigade, 30. maja 1992. rano ujutru je dobio poziv da se javi na položaj jer je grad napadnut.

„Tog jutra u 4.15 prolazili smo kraj SUP-a i ugledali da ima dosta mrtvih i ranjenih naših saboraca. Ovde je bila udarna grupa ’Zelenih beretki’. Uleteli smo u njihovu zasedu pošto su već ovuda sve pobili, naše saborce i policajce koji su držali punktove, a oni su imali mitraljeska gnezda.”

Nakon što je SDS 30. aprila 1992. u Prijedoru preuzeo vlast mirnim putem, očekivao se odgovor SDA, koji je po izbornim rezultatima imao najveće učešće u vlasti. Muslimani su po popisu iz 1991. u Prijedoru bili nešto brojniji od Srba.

Međutim, vrh SDA je mogućnost rata razmatrao od januara 1991. godine, a te godine muslimani su učestvovali i u formiranju Patriotske lige, podsetili su banjalučki mediji, koji su izvestili kako je planom odbrane Bosanske Krajine bilo predviđeno da se odbrana za Prijedor organizuje na levoj obali reke Sane, upravo tamo odakle je počeo napad na grad.

Nakon preuzimanja vlasti počelo je razoružavanje „pojedinaca, jedinica i paravojnih formacija”, kako se navodi u izveštajima tadašnjeg „Kozarskog vjesnika”, a zadati rokovi su odgađani kako bi se pregovaralo o dobrovoljnoj predaji oružja i izbegla upotreba sile.

Kako prenosi Radio-televizija RS, kad su 22. maja 1992. paravojne formacije na Hambarinama ubile dvojicu, a ranile četvoricu pripadnika Vojske Srpske Republike BiH, krizni štab je naredio bezuslovnu predaju oružja do 23. maja u podne, kao i predaju lica odgovornih za napad na vojnike. Nakon što to nije učinjeno, počelo je čišćenje terena na Hambarinama i u Kozarcu.

Napadi ni tada nisu prestajali. U noćima 24. i 25. maja pucano je na vojni garnizon, a više puta je pucano na objekte elektrodistribucije i kontrolne punktove milicije. Najorganizovaniji napad izveden je 30. maja, kad je takozvana Kurevska četa, koja je u zoru prešla reku Sanu, iz više pravaca napala vitalne institucije grada, podsetili su mediji u Republici Srpskoj.

Predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila grada Prijedora Zdravka Karlica podseća da je 30. maja krenuo napad paravojnih formacija s šest strana na Prijedor.

„Nažalost, istina o događajima u Prijedoru nikad nije dokazana”, istakla je ona.

V. d. načelnika gradskog odeljenja za boračku zaštitu Ranko Kolar naveo je da je Prijedor danas multietnički grad i da su dobrodošli svi koji žele da žive u miru.