Trka koridora

Najkraća drumska veza između Evrope i Bosfora – kapije Azije vodi preko Srbije. Najkraća, ali da li i najbrža? Ako tako ne bude 2010. godine imaćemo ozbiljan razlog za brigu.

Rumunija i Bugarska tada treba da završe most preko Dunava, izmeću Vidina i Kalafata, a time i da povežu Koridor četiri, koji bi, prema procenama Uprave carina i Privredne komore, mogao da preuzme čak i do tri četvrtine tranzitnog saobraćaja kroz Srbiju. U tom slučaju, naša zemlja će od naplata putarina stranim kamionima, umesto prošlogodišnjih 180 miliona, prihodovati samo 45 miliona evra.

Šta Srbija može i mora da uradi kako bi zadržala strane šlepere koji u našem bruto društvenom proizvodu učestvuju sa 12,5 procenata?

Srbija mora da završi Koridor deset. To podrazumeva izgradnju nedostajućih deonica: drugu traku autoputa od Horgoša do Beograda, 80 kilometara autoputa od Niša do Bugarske i još 72 kilometra autoputa od Leskovca do Makedonije.

Paralelno s tim radovima, srpska policija i carina bi trebalo da modernizuju i ubrzaju svoj rad. Neophodno je skratiti zadržavanja na granicama, koja u letnjim mesecima mogu trajati i po više časova – u subotu uveče, na graničnom prelazu Batrovci, kod Šida, na ulazak u Hrvatsku čekalo se četiri i po sata.

Prohodnije granice izuzetno su važne, jer su na Koridoru četiri, od kada su Mađarska, Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju, od osam graničnih prelaza, ostala samo dva – između Bugarske i Rumunije. Srbija nije bila te sreće, tako da vozač kamiona koji odluči da iz Turske, preko Koridora deset, stigne u Austriju granicu prelazi četiri puta, na osam graničnih prelaza – između Turske i Bugarske, potom Bugarske i Srbije, Srbije i Hrvatske i na kraju Hrvatske i Slovenije, gde ponovo ulazi u EU. 

Još jedan i te kako značajan problem tranzita kroz našu zemlju jeste visoke cene putarina. Putarina se u Srbiji obračunava prema pređenim kilometrima, dok se u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj naplaćuju vinjete. Vinjeta za kamion sa prikolicom u Mađarskoj staje 22, Rumuniji 55 a Bugarskoj 42 evra. Istovremeno, jedan prolazak šlepera od Horgoša do Niša staje 137,31 a do Leskovca 160,73 evra. Vozač kamiona tim troškovima pridodaje još i vinjete u Bugarskoj i Mađarskoj, ili putarinu u Hrvatskoj, ako ide u pravcu Slovenije.

Ništa manji problem nisu ni redovne gužve u Beogradu, na mostu „Gazela”, kojim prolazi putanja Koridora deset. Dugi zastoji prosto zahtevaju završetak obilaznice oko Beograda.

Ima i drugih problema, poput skupog goriva zbog domaće akcize, ali nije sve baš tako crno. Najvažnije je da je Srbija, posle više godina izgubljenih u natezanju o koncesiji autoputa Horgoš–Požega, ponovo uvidela da je Koridor deset neuporedivo važniji od te saobraćajnice. Ako ništa drugo, Koridor deset već donosi novac, o čemu svedoči i slučaj drumske mafije i kraduckanja, kako je to rekao prethodni ministar za infrastrukturu.