Američki interesi u Srbiji

Novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je u intervjuu za „Politiku” da će po dolasku u našu zemlju više slušati nego govoriti, ali je odmah naglasio da predstavlja prvenstveno američke interese i u skladu s tim Srbiju i njenu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, odnosno tzv. Kosovo, vidi kao susedske zemlje. Istovremeno, poziva nas da ne dovodimo u vezu bombardovanje Srbije 1999. godine, nasilno vojno odvajanje pokrajine i kasnije proglašenje nezavisnosti Kosova sa sadašnjim bombardovanjem Ukrajine i proglašavanjem nezavisnosti Donjecke i Luganske oblasti kao nezavisne države.

A jedino što mu Srbi poručuju i što je i u himnu naše države umetnuto jeste – pravda. Dajte nam pravedno rešenje, a ne silu i goli interes. Ako je ukrajinski suverenetitet važan, onda je važan i suverenitet Srbije. Amerika je potpisnik završnog akta iz Helsinkija 1975. godine, kojim se smanjuju napetosti između sovjetskog i američkog bloka posle Drugog svetskog rata i prihvata status nepovredivih granica država u Evropi. Ali, padom sovjetskog bloka menjaju se granice dve Nemačke, ruši se Jugoslavija, proglašava se nezavisno Kosovo, NATO se širi na zemlje istočnog bloka i na kraju se forsira ulazak Ukrajine u zapadni savez. Baš pravedno. Da je ovo stara Evropa, negde 1985. godina, svi bi osudili upad Rusije u Ukrajinu, ali šta je sa širenjem NATO-a na istok?

Kaže ambasador Hil da nije u srpskom interesu da bude toliko energetski zavisna od Rusije. Srbija ne treba da bude ni od koga ekonomski zavisna, pa je ipak u poslednjih 20 godina dozvolila da bude ekonomski zavisna od EU. Više od dve trećine trgovinske razmene Srbije povezane se s EU. Rusija, kaže, koristi energiju kao oružje. A da li Zapad koristi ekonomiju kao oružje? Za jednu zemlju koja želi da bude samostalna, nezavisna i neutralna, ovakva vezanost je takođe kobna, ali to američkom ambasadoru ne smeta.

Američki Kongres odobrio je više od 40 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, jer time podstiče vojnu industriju, a samo pet milijardi dolara za rešavanje globalne krize hrane zbog sukoba. Baš pravedno.

Osnovni nedostatak za uspešnu saradnju Srbije i SAD jeste utisak pretnje, pojačan konkretnim bombardovanjem i silom, otimanjem dela teritorije koja zakonski pripada Srbiji, ekonomskim pritiskom, podrškom svih protivnika naše zemlje, glasanjem uvek protiv nas, nepodržavanjem Srbije u hiljade slučajeva, različitim tretiranjem istih pravnih pitanja, gaženjem prava i drugim antisrpskim stavovima. Malo li je? U skladu sa silom, ali ne i pravom. Ali, hajde, Bože pravde, krenimo redom u sređivanje.

Dragoljub Stankić