Godišnjica Boja na Čegru

Niš – Juče je obeležena 213 godina od legendarnog Boja na Čegru i pogibije jednog od najvećih srpskih nacionalnih junaka, resavskog vojvode u Prvom srpskom ustanku Stevana Sinđelića i njegovih ustanika. U prisustvu predstavnika državnih delegacija iz Niša, Svilajnca i Resave i velikog broja građana, na spomen-obeležje položeni su venci i cveće i evocirane su uspomene na herojsku bitku za oslobođenje Niša od Turaka. Održan je i parastos koji je služilo sveštenstvo Niške eparhije SPC koje je predvodio vladika Arsenije.

Boj na Čegru odigrao se u proleće 1809. godine, a 31. maja resavski vojvoda Sinđelić ispalio je iz kubure hitac u barutanu i skladiše oružja, usmrtivši na uzvišenju iznad Niša preko 6.000 Turaka koji su upali u ustaničko utvrđenje i oko 3.000 svojih ustanika koji su nameravali da oslobode Niš.

Na Čegru je Stevan Sinđelić sa svojim ustanicima bio u najisturenijem od šest srpskih šančeva, a u zoru 31. maja napadnut je od Osmanlija odlukom Kuršid paše, koji je raspolagao sa oko 20.000 vojnika. Ustanici su odbili više turskih juriša, ali kako je izostala pomoć drugih vojvoda i kada je uvideo da njegovi Resavci ne mogu da odole turskoj sili, vojvoda Sinđelić zapalio je skladište municije. U šancu su izginuli svi.

Nekoliko meseci kasnije Kuršid paša je, da bi zastrašio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika sazida obeležje koja je nazvano Ćele-kulom. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada ih je manje od stotinu. Alfons de Lamartin, francuski romantičar iz 19. veka, pesnik, putopisac i političar koji je boravio u Srbiji i Nišu 1833. godine, zapisao je da je posetio jedinstven spomenik Ćele-kulu i da su odsečene glave srpskih ustanika i junaka postale kamen temeljac njihove otadžbine, dodavši da narod koji ima ovakve spomenike nikada ne može propasti.