Ko je bio Vojin Voja Crnjanski

U poznato, zlatno doba Beograda, kad su završavani jedni, a počinjali ili planirani novi građevinski poduhvati, gradonačelnik Branko Pešić je, po sećanju njegovih saradnika, jednom rekao: „Pričekajmo s metroom dok Voja ozdravi.” Nažalost, ni jedan ni drugi nisu ozdravili.

Rođen je u Srpskom Itebeju, u Vojvodini, 1926. godine. Osnovnu školu, gimnaziju i fakultet političkih nauka završio je u Beogradu. Bio je član rukovodstva Narodne omladine i KPS u Beogradu.

U jesen 1947. Vojin Voja Crnjanski došao je na Novi Beograd kao komandant Štaba prvih omladinskih brigada, koje su obavljale nužne pripremne radove za početak velike akcije na izgradnji Novog Beograda, 11. aprila 1948. godine.

U veoma nepovoljnim vremenskim i drugim uslovima, ali zahvaljujući požrtvovanju omladine, svrstane u svega pet omladinskih brigada, a i organizatorskim sposobnostima komandanta štaba Voje Crnjanskog, uspešno su obavljeni zadaci na pripremi gradilišta, izgradnji baraka i ostalih objekata za smeštaj i život više hiljada brigadista, koji će prvih dana aprila 1948. godine stići na izgradnju Novog Beograda.

Godina je 1947.

„Radilo se teško, oskudno, neopremljeno”, govorio je Voja Crnjanski. „Vagoneti s tek iznađenim mokrim peskom gurani su uz strmi nasip. I mi u Štabu omladinskih radnih brigada i direkcija preduzeća pokušavali smo da nabavimo male lokomotive za izvlačenje ovih vagoneta, ali nam to nije pošlo za rukom...”

Tito je te jeseni čak četiri puta obilazio ovo gradilište. Na jednom obilasku video je kako omladinci, s naporom, guraju vagonete. Posle dva dana stigle su dve lokomotive...

„Sećam se, Tito stoji na nasipu i gleda taj prostrani teren pokriven peskom i neujednačenom kržljavom vegetacijom, pust i delimično močvaran, tek poremećen gradilištima, koja su nicala i vizionarski rekao: ’Biće ovaj Beograd lijep grad. Među najljepšim u Evropi...’”

U 1949/50. godini Voja Crnjanski je zamenik komandanta Glavnog štaba omladinskih brigada.

Svakog dana po 16 sati išao je s gradilišta na gradilište sam ili sa članovima Glavnog štaba i uprave preduzeća „Novi Beograd” radi podsticanja radova i rešavanja iskrslih problema.

Ljudi s kojim je radio, komandanti brigada i brojni graditelji Novog Beograda, upamtili su ga kao veoma vrednog i požrtvovanog člana rukovodstva, a nadasve kao dobrog i iskrenog druga, koga su krasile najlepše ljudske osobine.

Takav će biti na poslovima koji mu budu poveravani posle ove akcije u Skupštini grada Beograda, u Direkciji za izgradnju Beograda, u Sindikatu građevinara...

Bio je savetnik za investicije u Skupštini grada – samo po zvanju funkcioner. Inače, „gradilište je bila njegova adresa, inženjeri i radnici – njegove stranke, a građevina jedini predmet njegovog interesovanja”.

Ostaviće Voja Crnjanski neizbrisive tragove u svim velikim građevinskim poduhvatima u Beogradu. Dovoljno je pomenuti samo neke od njih: izgradnja Novog Beograda, Beogradskog sajma, auto-puta kroz Beograd, „Gazele”, beogradskog železničkog čvora, tunela i pešačkih podzemnih prolaza i dr. Na ovim radovima bio je glavni i koordinator savetnik gradonačelnika Branka Pešića. Zaista, mnogo za jedan ljudski život!

Bio je pravi veliki operativac. „Mali čovek velikog ljudskog srca i ogromne radne energije”, tako su o njemu govorili ljudi s kojima je radio, stariji od njega po funkciji, a i mlađi, „potčinjeni”.

I šta bi drugo mogli da kažu o čoveku koji je čitav svoj radni vek proveo u prvim redovima graditelja Beograda.

A o svom životu i zdravlju nije vodio računa. U poznato, zlatno doba Beograda, kad su završavani jedni, a počinjali ili planirani novi građevinski poduhvati, gradonačelnik Branko Pešić je, po sećanju njegovih saradnika, jednom rekao: „Pričekajmo s metroom dok Voja ozdravi.”

Nažalost, ni jedan ni drugi nisu ozdravili. Beograd je rano ostao bez dva nezamenljiva pregaoca. Ali, ostala su njihova dela da svedoče o jednoj velikoj ljubavi za svoj grad, za Beograd.

Voja Crnjanski je nosilac više udarničkih znački s omladinskih radnih akcija, kasnije i odlikovanja, a povodom 30-godišnjice oslobođenja Beograda, 1974. godine, dobio je spomen-plaketu grada Beograda kao priznanje za rad i zalaganje na izgradnji Beograda.

Koliko je bio skroman, Voja Crnjanski nikada nam nije spomenuo paljenje velike nemačke garaže u Ruzveltovoj ulici u noći 26/27. jula 1941. godine. U pripremi za akciju, Crnjanski je zadužio skojevca Stevana Isailovića da mu otac, koji je imao radnju iznad same garaže, skicira ceo objekat i raspored.

Potom je odabrao udarnu grupu, podelio im oružje koje je sam nabavio i odredio zadatke za izvršenje ove akcije.

Mnogi rodoljubivi Beograđani s divljenjem, a i ponosom, gledali su ogroman dim i plamen koji se iz njega visoko dizao u nebo...

To su, takođe s ushićenjem, gledali Tito iz Nenadovićeve vile na Dedinju i Ivo Lola Ribar iz kuće Ribnikarovih na Topčideru.

Profesor i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista