Najmlađa devojčica udata u 11. godini

 Gotovo polovina romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva, a one koje su se udale pre 18. rođendana po pravilu imaju više dece, češće su neobrazovane i nezaposlene i češće žive u domovima koje čini samo jedna prostorija i bez osnovnih sredstava za život, pokazalo je najnovije istraživanje Romske ženske mreže koje je sprovedeno u 26 gradova i opština u Srbiji.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakla Slavica Vasić iz ženske nevladine organizacije „Bibija”, od 3.000 ispitanica koje su učestvovale u ovom istraživanju, čak 1.485 ih stupilo je u brak pre navršene 18. godine života, a najmlađa od njih bila je udata u jedanaestoj godini.

– Podaci izvedeni iz našeg istraživanja govore da je 76 Romkinja stupilo u brak  pre 14. rođendana, 486 žena ušlo je u bračnu zajednicu između 14. i 15. godine života, a 923 devojke udale su se između 16. i 17. godine. Opštine koje se izdvajaju po najvećem broju dečjih brakova su beogradsko naselje Mirijevo, Kostolac, Leskovac, Zrenjanin, Surčin, Kruševac, Vranje, Aleksinac, Pančevo i Bujanovac. Na pitanje da li su odluku o udaji donele samostalno ili na predlog druge osobe, nešto više od petine ispitanica odgovorilo je da su bile naterane da stupe u brak, a oko 75 procenata žena je reklo da je stupanje u brak bilo izraz njihove slobodne volje. Od onih koje nisu svojevoljno dobile muža većina je rekla da su na njih pritisak vršili roditelji, a nešto manji broj ispitanica naveo je druge rođake – istakla je Slavica Vasić.

Stupanje u brak pre punoletstva ostavlja dugoročne posledice po život mladih Romkinja. One koje su se udale kao maloletne imaju više dece, a podaci govore da se od ukupnog broja ispitanica koje imaju četvoro dece, čak 71 odsto njih udalo pre 18. godine života, a petoro i više mališana ima 81 procenat Romkinja koje su se udale kao maloletne. Čak 62 odsto ispitanica koje su stupile u maloletnički brak prvo dete je rodilo pre 18. rođendana, a većina njih postale su majke između 15. i 16. godine života.

– Rana udaja po pravilu prekida formalno obrazovanje devojčica, pa ne čudi podatak da se čak 86 odsto ispitanica koje uopšte nisu išle u školu udalo pre pupoletstva, a 83 procenata žena koje su pohađale školu, ali je nisu završile takođe je stupio u dečji brak. Tek četiri odsto žena koje su stupile u brak pre punoletstva završilo je srednju školu, a samo dva odsto njih ima diplomu visoke odnosno više škole. Iako je nezaposlenost Romkinja inače velika, žene koje su stupile u dečji brak su u nešto nepovoljnijem položaju i kada je u pitanju zaposlenje – 54 odsto ispitanica koje su rekle da su nezaposlene, udale su se pre punoletstva, a korisnice socijalnih davanja u većem procentu su one koje su se udale kao maloletne. Čak 70 odsto ispitanica koje su odgovorile da žive u domovima koje čini samo jedna prostorija, udale su se kao maloletnice – zaključila je Slavica Vasić.

Predsednica upravnog odbora Romske ženske mreže Republike Srbije Ana Saćipović naglasila je da romske devojčice odrastaju u patrijarhalnim porodicama i nemaju slobodu da sa svojim majkama razgovaraju o promenama koje donosi pubertet, o bujici hormona kojom su preplavljene, o ljubavi i zaljubljenosti...

– Među roditeljima romskih devojčica imamo saradnike, protivnike i uzdržane posmatrače. Radili smo sa roditeljima koji su bili spremni da sarađuju i da nam pomognu i svoje kćerke spasu od dečjih brakova – među njima su i oni čije su devojčice pobegle od kuće da bi se udale, koji su od policije tražili pomoć i dobili odgovor: „To je vaša tradicija”. U sledećoj kategoriji su oni koji zaista smatraju da je dečji brak deo romske tradicije i da njihove kćerke treba da slede tu tradiciju i udaju se pre punoletstva, pa je potrebno puno vremena, rada i volje da ovi očevi i majke promene svoje mišljenje – uverena je Ana Saćipović.