Preti li Srbiji pad investicija

Srbiji preti pad investicija. Umesto očekivanog realnog rasta u 2022. od 6,4 odsto sad se očekuje znatno skromniji rast od tri odsto. Primetno umanjenje rasta investicija planira se i u srednjem roku za oko dva procentna poena u odnosu na prethodne prognoze. Ovo navode predstavnici Fiskalnog saveta (FS) na osnovu Fiskalne strategije za period do 2025. godine koju je vlada promenila pre nekoliko dana.

„Najvažnija strukturna promena koju donosi nova prognoza privrednog rasta je usporavanje rasta investicija. Ova promena glavni je razlog za niže projekcije ukupnog privrednog rasta u odnosu na prethodnu strategiju. Sve preostale komponente BDP-a znatno su manje revidirane. Prosečan godišnji rast ulaganja u Srbiji od 2017. do 2021. iznosio je oko 10 odsto, a sad se očekuje da će od 2022. do 2025. da se skoro prepolovi, a i to se lako može pokazati kao previše optimistično”, navode iz FS-a.

Dodaju da je usporavanje investicija u narednom periodu logična pretpostavka, jer rast neizvesnosti po pravilu dovodi do suzdržavanja investitora od ulaganja, a na nešto nižu investicionu aktivnost sigurno će uticati i očekivano povećanje kamatnih stopa što znači da će krediti poskupeti. Prvi dostupni podaci iz 2022. već pokazuju znatno smanjenje priliva stranih direktnih investicija (SDI) u odnosu na prethodnu godinu, a SDI su važan deo ukupnih ulaganja u Srbiji. Ocenjuju da je strategija ispravno prepoznala da je najverovatniji kanal preko kog će se usporiti privredni rast usporavanje rasta investicija.

Interesantno je da i autori „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) to zapažaju u junskom broju publikacije.

„Vidi se da je u prvom kvartalu ove godine rast investicija bitno redukovan. U suštini, smanjenje realnog rasta bruto investicija u osnovna sredstva na jedan odsto u vezi je sa smanjenjem realnog međugodišnjeg rasta BDP-a na 4,4. Jer, izdaci za finalnu potrošnju države nisu redukovali međugodišnji rast. Treba skrenuti pažnju na to da je međugodišnji rast u tekućim cenama u slučaju BDP-a u prvom kvartalu bio 12,4 odsto, a bruto investicija u osnovna sredstva čak 13,7 procenata. Drugim rečima, udeo izdataka za investicije se nije smanjio, a realni rast je ’pojela’ inflacija”, navode autori MAT-a.

Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libek) kaže da su SDI najvažnija komponenta ukupnih investicija. Privatna i državna ulaganja čine nažalost manji deo u ukupnim investicijama nego SDI. U zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su ušle u EU jednu trećinu čine SDI, a dve trećine domaće, a kod nas je taj odnos obrnut.

„Uzrok pada investicija biće ne samo političke prilike zbog rata na Istoku Evrope, već će to delimično biti i posledica rasta kamata. Zbog toga će neki projekti da postanu manje isplativi nego ranije. Mislim da će SDI na kratak rok biti niže nego prethodnih godina, ali da će se pokrenuti kako se bude rešio rat u Ukrajini. Jer, najjače evropske ekonomije sele proizvodnju sa Dalekog istoka bliže Evropi, a Balkan je, zbog poreskog ambijenta i nižih troškova za zarade, logična destinacija”, navodi Gajić.

Dodaje da investicije danas znače privredni rast sutra. Budžet je koncipiran na osnovu ekonomskog rasta od 4,5 odsto, a pad ekonomske aktivnosti znači pad prihoda za državnu kasu i većeg problema za isplatu budžetskih izdataka koji će svakako biti viši. Deficit će da bude veći od planiranih 1,5 milijardi evra, a to će se preliti na veći rast javnog duga nego što je planirano.

Inače, u 2021. priliv SDI bio je rekordan i iznosio je 3,863 milijarde evra. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je tokom prvog tromesečja 2022. priliv iznosio je 592,5 miliona evra.

„Nakon blagog usporavanja priliva SDI, koje je bilo prisutno tokom marta, oporavak je zabeležen već tokom aprila i, prema preliminarnim podacima, ukupan priliv SDI je u prva četiri meseca 2022. iznosio oko 750 miliona evra, i to je upravo podatak koji je i guvernerka iznela tokom predstavljanja izveštaja o inflaciji. Poslednji operativni podaci ukazuju da su pozitivni trendovi nastavljeni i u maju i da je priliv SDI dodatno ubrzan u odnosu na mart i april ove godine, i da je za prvih pet meseci iznosio 1,140 milijardi evra. To ukazuje da je usporavanje priliva SDI bilo privremeno i izazvano prvobitnim šokom nakon izbijanja sukoba u Ukrajini”, navode iz centralne banke.

Na naše pitanje zašto je NBS planirala rast SDI od 2,9 milijardi evra odgovaraju:

„NBS svaku projekciju SDI radi konzervativno i u skladu sa ostalim makroekonomskim projekcijama. Uzimaju se u obzir aktuelni trendovi, najavljeni projekti, dinamika ulaganja koja se razlikuje od projekta do projekta, ali i rizici koji dolaze iz međunarodnog okruženja. Skrenuli bismo pažnju da uprkos trenutnoj globalnoj neizvesnosti nijedan od najavljenih, odnosno prethodno započetih projekata u Srbiji nije otkazan. Upravo, imajući u vidu aktuelnu krizu u Ukrajini i znatne geopolitičke rizike koji mogu da utiču na tokove kapitala, NBS je u majskom izdanju izveštaja o inflaciji izašla sa vrlo konzervativnom projekcijom od 2,9 milijardi evra za tekuću godinu.”