Digitalna ABBA za budućnost

Ako ste pomislili kako ste propustili da svoj život obogatite odlaskom na neki od koncerata nekada izuzetno popularne švedske grupe ABBA, nije sve izgubljeno. Zahvaljujući najsavremenijoj trodimenzionalnoj tehnologiji sada se ljubiteljima ovog mešovitog kvarteta pruža prilika da ih gledaju na „nastupima” u londonskoj „ABBA Areni”, ili negde drugo širom naše planete, prema prilici.

Bjorn Ulveus, Beni Anderson, Agneta Feltskog i Ani-Frid Lingštad nastavljaju svoj pohod na liste najslušanijih, i to ne samo pesmama kojima su do sada osvojili svet već i muzikom koja će svoju studijsku i svaku drugu realizaciju dobiti tek u budućnosti. Čak je i vizuelno uživanje potpuno. Jer ono što se publici nudi su digitalizovani likovi švedske četvorke. Jednako mladi, lepi i raspevani, kakve ih pamtimo. Deluje pomalo zbunjujuće, ali nema sumnje da ćemo morati da se priviknemo na činjenicu da je „ABBA brend” sada već uveliko deo virtuelne stvarnosti i da će kao takav trajati sve dok za njega bude interesovanja.

Kako „povratak” švedskog kvarteta opisuje izveštač londonskog „Gardijana”, koji se zatekao na prvom iz serije digitalnih koncerata u već pomenutoj londonskoj „ABBA Areni”, sve kao da se dešava u nekom futurističkom filmu. Nešto poput čuvenih „Ratova zvezda”. Digitalizovani likovi članova grupe vode gledaoce iz pesme u pesmu, iz priče u priču, jednakom magijom kojom su to pre nekoliko decenija činili momci i devojke prema kojima su kreirani.

Nema sumnje da je u ovom slučaju elektronika uveliko nadmašila i samu maštu gledalaca. Digitalizovani Bjorn, Beni, Agneta i Ani-Frid sa jednakim žarom interpretiraju svoje stare i nove hitove. Godine su uveliko prestale da budu smetnja. Današnji gledaoci prihvataju grupu ABBA upravo onakvu kakva im je ponuđena.

Sudeći prema reakcijama, uspeh je potpun, a osim fantastične predstave u londonskoj „Areni”, ABBA je u istom trenutku publiku zabavljala i u američkim gradovima: Nešvilu, Čatanugi, Tenesiju... Jednako „živi, mladi i lepi”. Digitalizacija briše fizičke granice.

Koliki je vek trajanja projekta poput ovoga, teško je predvideti. Na neki način sve se pretvorilo u strip. Neku vrstu „Fleš Gordona”, „Gastona”... ili našeg „Dikana”. Dok ima zainteresovanih za opstanak i unapređenje brenda, priča opstaje. A ABBA traje upravo zahvaljujući činjenici da se za 40 proteklih godina nije promenila ni za jotu. Uvek će se naći kompozitori, aranžeri, snimatelji dovoljno vešti da naprave globalni hit.

Glasovi Bjorna, Benija, Agnete i Ani-Frid odavno su, kako bi rekli poznavaoci, „semplovani” (pohranjeni i digitalno obrađeni u obliku spremnom za dalju upotrebu) i pretvoreni u nule i jedinice. Drugim rečima, ostaju sveži i jedinstveni za sva vremena. Nekim budućim kompozitorima, aranžerima i snimateljima ostalo je tek da ih uklope u novi niz nota. A to će uskoro biti moguće i tek pritiskanjem crno-belih dirki na malo boljoj klavijaturi.

Ukratko, grupa ABBA ostaje da uveseljava buduće generacije. Ne treba ni sumnjati da će njihov repertoar biti usklađen s vremenom u kojem će tek da bude stvaran. Kao i slika koju nude publici.

Ko će još krenuti ovim „putem večnosti” ostaje tek da se vidi. Mesta ima i za „Bitlse”, Frenka Sinatru, Elvisa Prislija, Đorđa Balaševića...