Šešir moj i tvoj, odličan su spoj

Pre tri-četiri godine pisali smo u „Magazinu” o Somborki Vesni Čičovački i njenoj fotografskoj radnji. Bila nam je zanimljiva zbog toga što se, osim svojom osnovnom delatnošću, bavila pravljenjem raznih unikatnih predmeta od recikliranih materijala, pre svega otpadnog stakla koje je dobijala od somborskih vitražista, zatim od tkanina i papira. Zbog toga je fotografski studio „Agalma”, kako smo tada primetili, jako ličio na kakvu galeriju, mestimično i na starinarnicu, a najpre na njenu igraonicu.

O Vesni pišemo ponovo zato što prilikom slučajne nedavne posete taj prostor nije mogao da se prepozna. Sada je to, pored dela za fotografisanje, salon maštovitih, simpatično „otkačenih” šešira koji izazivaju veliko interesovanje dama, kako se obično kaže, od sedam do 77 godina. Otkud sad šeširi?

- Ne znam, malo mi je dosadilo staklo, imam još svega nekoliko činija, pa sam prešla na šešire. Posećujući razna etno-dešavanja u Beogradu, Novom Sadu, Bezdanu... shvatila sam da žene najpre kupuju nešto lepo za sebe lično, pa rekoh - `ajde da probam da ih obradujem. Ništa nisam ni nacrtala, ni izmišljala, samo sam uzela i napravila. Posle tog prvog, sve je krenulo samo od sebe i tako ide već godinu dana. Najčešće su mi mušterije iz Hrvatske i Novog Sada, koje, osim sebe, žele i nekog drugog da obraduju neobičnim poklonom.

(/slika2)Istina, u ovoj galeriji šešira najviše upada u oči to što su oni neobični, ili, kako se u žargonu kaže - štosni. Vesna najviše voli one velike, talasaste, romantične, ali tu ima i ženstvenih kačketa, kapa od štrikane rafije ili vune, kožnih kreacija... Kad uzme šešir u ruke laik uglavnom ne zna od čega je napravljen, a dešava se da ne zna ni njegov kreator.

- Pravim šešire od svega što mi dođe do ruku. U knjižarama i cvećarama kupujem prirodni materijali za koji ne znam tačno od čega je napravljen. Pokvasim to u toploj vodi, stavim na kalup, učvrstim želatinom ili nečim drugim, ukrasim tračicama, mašnicama, percima i prelakiram da ne bude osetljivo na vlagu.  Ženske filcane šešire pravim tako što preoblikujem stare muške, a kape štrikam od oparanih džempera, pa dodam malo otpadaka kože koje dobijem od krznara...

A kad maturantkinje dođu na slikanje za ličnu kartu, Vesnina galerija se pretvara u modnu pistu za reviju lepote i šešira. Sve vole da probaju sve, a Vesna samo škljoca li škljoca. Na tim slatkim, mladim glavicama najbolje do izražaja dolazi osnovno Vesnino pravilo

- što luđe, to bolje, kaže i dodaje da ti najluđi najpre i odu.