Vek od kraljevskog venčanja obeležen u Topoli

Topola – Na dan stogodišnjice od poslednjeg kraljevskog venčanja u Srbiji, 8. juna, Zadužbina „Kralj Petar Prvi” u Topoli priredila je prigodnu izložbu posvećenu sećanju na ovaj dan u kući najvoljenijeg kralja na Oplencu. Izložbu su otvorili prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina, a otvaranju su prisustvovali Silvija Davidoiu, ambasadorka Rumunije u Srbiji, Dragomir Acović, član Krunskog veća, članovi Udruženja „Kraljevina Srbija” i drugi gosti.

– Ovde smo da se setimo da postoje velike ljubavi. Jedna takva večna ljubav počela je pre 100 godina, venčanjem mojih deke i bake, kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Njihov brak je možda započeo kao državni projekat, što je u tom vremenu bilo prilično često za mnoge evropske kraljeve, ali pokazaće se da je on bio mnogo više od toga. Njihova bračna zajednica donela je mnoga dobra za našu zemlju i region, postala jedan od najjačih mostova između dve zemlje i simbol iskrenog prijateljstva između naroda Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Rumunije. Njihova ljubav krunisana je uzajamnim poštovanjem, uvažavanjem, pažnjom i sa njihova tri sina ‒ rekao je na otvaranju prestolonaslednik Aleksandar, izražavajući čast što je njihov unuk.

Dragomir Acović je podsetio na istorijski i porodični kontekst ovog braka i događaja, podsećajući da mladenci počivaju na nekoliko stotina metara od mesta izložbe u Crkvi Svetog Đorđa i ističući da je ova veza krunisana sa 24 živa potomka. U sudbinskom kontekstu, njihovo potomstvo postalo je naša istorija, usud i uzdanica, a da je izložba u kući kralja Petra Prvog izložba o nama samima, zaključio je Acović.

Istoričar Aleksandar Marinković podsetio je da je veridba bila na princezin rođendan, 9. januara 1922. godine, a da je venčanje bilo prvi veliki događaj te vrste u Evropi posle Prvog svetskog rata i da je izazvalo veliko interesovanje. Prisustvovalo je više od 20 hiljada ljudi, kao i mnogobrojne zvanične delegacije iz celog sveta, dok je ceremonijal majstor je bio legendarni srpski pisac Branislav Nušić. Mladence je venčao patrijarh Dimitrije, a sa svečanog ručka nestalo je pola escajga jer su svi želeli da imaju uspomenu sa tog događaja, zabeležio je Milan Stojadinović, budući predsednik vlade. Mlada kraljica je posle venčanja, sa balkona Starog dvora okupljenom narodu na srpskom jeziku rekla: „Ja vam od srca blagodarim!” To su bile prve reči koje je izgovorila narodu koji će je kasnije mnogo zavoleti i poštovati. Već naredne godine (1923), rodila je prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića,

Posetioci su bili u prilici da vide zanimljive eksponate, uključujući repliku venčanice kraljice Marije, venčani pečatni prsten, zlatnu dijademu sa pramenom kraljičine kose, srebrnu kutiju za amajliju, maršalsku palicu i sablju kralja Aleksandra. Repliku venčane haljine izradio je Aleksandar Petarić. Osnovna izrada trajala je godinu i po, a dorada još tri, četiri godine.

– Izuzetno teško je raditi repliku prema crno-beloj istorijskoj fotografiji. Mnogo mi je pomogao članak iz te godine koji je objavio modni časopis „Vog” sa detaljnim opisom haljine. Venčanica je bila od svile i žoržeta, a na šlepu su bili izvezeni grbovi Jugoslavije i Rumunije. Oko glave kraljica je imala zlatne trake koje su se tada zvale zlatni šik. One su preuzete iz rumunske narodne tradicije i predstavljale su zrake sunca. Na pojasu je bilo utkano 400 dijamanata ‒ objasnio je modni dizajner iz Valjeva.

Rumunska princeza Marija, kćerka rumunskog kralja Ferdinanda, bila je jedna od najlepših i najobrazovanijih princeza Evrope tog vremena. Marijina baka po majci bila je sestra ruskog cara Aleksandra Trećeg, a njen deda po majci bio je drugi sin britanske kraljice Viktorije.