Čemer u Čemernom, tri decenije bez pravde za pobijene Srbe

Istočno Sarajevo – Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović  izjavio je, ne tako davno, na skupu u Hadžićima kod Sarajeva, na kojem je bio specijalni gost, da je Armija RBiH „ličila na svoj narod” i da je „bila junačka vojska koja nije činila zločine”.

„Takav narod, koji je užasne zločine pretrpeo, a nije ih uzvratio, istorija nije upamtila. Treba da pamtimo našu Armiju RBiH i najbolje sinove koji su je činili”, rekao je tada Izetbegović.

O „časnom” i „junačkom” ratovanju Armije RBiH, koju hvali lider najmnogoljudnije bošnjačke stranke, danas svedoče brojna spomen-obeležja s imenima srpskih civila koje su na zverski način likvidirali pripadnici te iste vojske. Samo u selima Čemerno kod Ilijaša, Ledićima nadomak Sarajeva i Bradini kod Konjica ubili su, od 25. maja do 10. juna 1992. godine, ukupno 104 srpska civila, među kojima je bilo najviše žena, dece i staraca. U Čemernu 32, Ledićima 24 i Bradini 48.

U tim selima, koja je nakon izvršenog zločina Izetbegovićeva „junačka vojska” opljačkala i potpuno razorila, nema više Srba, iako su pre rata bila većinski srpska. U Bradini živi samo dvoje penzionera, u Ledićima jedan bračni par, a u Čemernu – niko. Nakon 30 godina nema ni kazne za zločince. Štaviše, prvostepenom odlukom Sud BiH oslobodio je trojicu bivših pripadnika Armije RBiH koje je optužnica teretila za ubistvo 24 srpska civila u Ledićima. U preostala dva slučaja vode se višegodišnji sudski postupci, kojima se kraj ne nazire.

U opustelom Čemernu, u kojem, kao i u Bradini i Ledićima, i dan-danas, osim duhova prošlosti, „stanuje” i nepravda, obeleženo je stradanje 32 srpska civila, koje su, na taj dan pre tri decenije, u ranim jutarnjim satima, takoreći na spavanju, likvidirali muslimanski bojovnici. One koje nisu uspeli da ubiju zarobili su i odveli u zloglasne logore. S bolnim sećanjima na strahote koje su preživeli Srbi u selu Čemerno, služenju parastosa kod spomen-obeležja i polaganju venaca prisustvovali su, osim članova porodica ubijenih, i mnogi drugi.

Obraćajući se prisutnima, paroh ilijaški sveštenik Božidar Tanović rekao je kako je ovo mučeničko mesto, na kojem su ljudi stradali, „ne zato što su nekoga napali, nego zbog toga što su se našli na svojim ognjištima”. Govoreći s tog mesta, kazao je, „uvek razmišljam šta reći, a ne povrediti one koji su zločin počinili”.

Dodatni zločin nad zverski ubijenim Srbima iz Čemerna izvršile su vlasti Opštine Ilijaš, koja je nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma pripala Federaciji BiH. Pojedinim opštinskim moćnicima zasmetalo je što je na spomen-obeležju na Čemernu podignutom Srbima bilo napisano „ratni zločin” i naredili su da se to prekrije pločicom na kojoj piše „zbivanja”, što je i urađeno.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske je još 8. marta 2007. godine podnelo dopunjenu krivičnu prijavu s dokazima i imenima 15 Bošnjaka koji su osumnjičeni za zločine u selu Čemerno.