Srbija tek hvata zalet za Katar

Srbija još hvata zalet za najveći mogući fudbalski događaj u ovoj godini. Do Mundijala u Kataru ostalo je još tačno pet meseci a do tada pred našom reprezentacijom su novi ispiti. Međutim, sasvim je izvesno, a posebno nakon tri odigrana kola u Ligi nacija, da smo na dobrom putu. Naš selektor je na znalački a reklo bi se i dostojanstven način uspeo da ukomponuje mnoge fudbalske finese, koje su do pre samo nekoliko meseci bile nezamislive. U mečevima sa Norveškom, Slovenijom i Švedskom, Stojković je isprobao neke nove fudbalske zamisli, koje bi mogle da mu posluže za neke buduće još veće sportske projekte. Ono što je još važnije, kroz ove nove tri utakmice šansu su dobili gotovo svi  reprezentativci, pa čak i neki koje je ovdašnja sportska javnost pomalo i zaboravila...

Pri tom treba imati u vidu da smo sve tri utakmice do sada odigrali bez Dušana Vlahovića, mladog napadača Juventusa, na kojem će se u narednih desetak i više godina graditi naša igra u napadu. Protiv Šveđana, koji su istini za volju, preksinoć u Stokholmu igrali sa drugim timom, nije bilo ni Aleksandra Mitrovića. Praktično, početak nove Lige nacija odigrali smo bez glavnih napadača, a pri tom, učinak je zadovoljavajući. Mada još bride obrazi od poraza na startu od Norvežana. Da je ova grupa veoma ujednačena pokazala je i utakmica u Oslu, gde favorizovani domaćin nije uspeo da dobije našeg budućeg rivala. Slovenci su uspeli da odole Norvežanima pa sada sa puno više ambicija nego nedavno kada su iz Beograda ispraćeni sa punom mrežom golova, dočekuje revanš sa nama. Mada je i tamošnja fudbalska javnost ljuta na svoje igrače...

Na osnovu ove tri utakmice Stojković bi mirne duše mogao polako da se formuliše glavni „kostur“ tima za buduće najveće projekte. Standardni reprezentativci su pokazali da na njih selektor može još ozbiljnije da računa, ali se zato opasno nameće i nova grupa igrača predvođena Filipom Đuričićem, koji se posle punih devet meseci ponovo vratio i obukao dres reprezentacije. Uz njega dobar utisak ostavio je i Erhan Mašović, prvotimac nemačkog Bohuma, mladi Aleksa Terzić, koji u Fjorentini retko dobija šansu, Strahinj Eraković... Ipak, jasno je da je od svih njih najviše napredovao Luka Jović, koji je prvi put otkako je obukao dres Srbije uspeo da se u dva vezana meča upiše u strelce. Posebno je bio značajan pogodak protiv Šveđana.

- Na početku Lige nacija rekao sam da smo smišljeno pozvali veliki broj igrača, da će mnogi dobiti šansu da zaigraju. Naravno, nema opuštanja, tek nam predstoji finalizacija rada na svim poljima. Radićemo polako i sistematski, jer želimo da stvorimo tim na duže staze. Do odlaska u Katar radićemo još napornije jer ništa nam drugo ne preostaje, naglašava selektor.

Istina je da je Dušan Tadić naš glavni kreator tima, da je bez njega naša reprezentacija daleko siromašnija. Takođe ne treba bežati od činjenice da je Aleksandar Mitrović bar jednu trećinu golova postizao zahvaljujući kapitenu Ajaksa. Ali, ove utakmice su pokazale i određene slabosti ovog fudbalskog asa. Tadić više nije tako brz kao nekada, dosta naših napada ide sporo, što dodatno otežava tranziciju sa jedne na drugu stranu. Zato selektor pod hitno posle Katara mora da traži novog plejmekera, mlađeg, bržeg i pokretljivijeg. Jer, savremeni fudbal, kakav se danas sve više nameće, traži brzinu i fizičku spremnost. Zato one ekipe koje imaju ove dve sportke komponente lako i ubedljivo savladavaju sve moguće prepreke....

U ova tri meča Lige nacija sva tri naša čuvara dobili su podjednaku šansu i priliku da se pokažu. Ipak, čini se da je Vanja Milinković nekako najbliži tom cilju da na Mundijalu bude naš prvi golman, jer Rajkovića su očigledno obuzeli privatni problemi, sa kojima se teško nosi dok je na Dmitroviću duga pauza ostavila dubok trag. Ipak, za golmana je najteže kada ne brani! Zato Stojković zna šta radi, pa tako sutra ni jedan igrač ne može da mu kaže da je bio zapostavljen tokom njegovog selektorovanja...

Na kraju, izgleda da ovde ima još onih koji bi radije videli slabašnu i na kolenima dotučenu Srbiju. Jer, takvim ljudima ne odgovara jaka i snažna reprezentacija. Čini se i sva su predviđanja da taj film više nikada neće gledati. Stojković, koji je kod jednog dela javnosti omiljen do neba, kod drugog daleko manjeg i značajnijeg je i dalje omražen i ponižavan. Zašto je to baš tako? Zato što ima svoj stav, zato što ne prihvata savete sa strane i zato što ima jasan put, sa kojeg će teško odustati. Takva fudbalska Srbija, koja danas staje u red sa najjačim timovima sveta, očigledno smeta nekim ljudima, koji su ovde navikli na stalnu pomoć države, na tapšanje po ramenu i na kritizersku politiku. Jer, sve ono što ne dolazi iz njihovog dvorišta je loše. Uostalom, neke fudbalske norme Dragan Stojković je kroz ova tri najnovija ispita uspeo da uspostavi. Pa čak i da se vrati na stadion gde je nekada carevao. U međuvremenu, postao je „najveći neprijatelj“ voljenog kluba. Zašto?

Sutra protiv Slovenije

Bilo bi dobro da ovaj ciklus Lige nacija a pred septembarske nove ispite i iskušenja dočekamo sa novom pobedom. Naravno, biće teško ponoviti igru a i rezultat od pre nekoliko dana kada su „zmajčeki“ ispraćeni sa punom mrežom. Golman Slovenije Jan Oblak je bio ljut na svoje saigrače, jer čuvar mreže Atletiko Madrida ne pamti kada je čak četiri puta savladan. Zato ovaj revanš pod Bežigradom u Ljubljani treba shvatiti krajnje ozbiljno...