Spremni smo za razgovore o budućoj Vladi Srbije

Spremni smo da razgovaramo o budućoj parlamentarnoj većini, odnosno novoj Vladi Srbije, kaže predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov u intervjuu za „Politiku”. On ističe da to da li će biti u izvršnoj vlasti zavisi od programske profilacije nove vlade, ali i da je njihova platforma takva da hoće da budu akteri u politikama koje će voditi Srbiju u evropske integracije, osnaživati vladavinu prava, doprinositi radu nezavisnih institucija. Takođe, tu ubrajaju i izgradnju integrišuće politike prema nacionalnim manjinama, omogućavanje pripadnicima hrvatske zajednice da se integrišu u srpsko društvo na ravnopravan način, kao i pozitivan pristup normalizovanju i razvoju hrvatsko-srpskih odnosa.

„DSHV je legalistička stranka, koja drži do instituta dijaloga s institucijama političkog sistema, a jedna od ključnih je i predsednik republike. I u proteklih pet godina imali smo, istina ne redovnu, ali poprilično dobru saradnju s predsednikom Aleksandrom Vučićem i zahvaljujući njemu počeli smo da rešavamo velike izazove s kojima se Hrvati u Republici Srbiji suočavaju”, kaže Tomislav Žigmanov.

Koje konkretne uslove biste tražili u razgovoru za hrvatsku zajednicu u Srbiji?

Insistiraću na onim sadržajima koji su bili deo naše predizborne platforme – evropske integracije, koje uključuje napredak u vladavini prava i razvoj institucija, a kada je reč o pravima nacionalnih manjina i pratećem institucionalnom okviru i – politika finansiranja, posebno Hrvata. Drugo, decentralizacija Srbije i ravnomerni razvoj, pre svega za područja i naseljena mesta u kojima u značajnijim procentima žive Hrvati, s ciljem da se stvaraju perspektive za opstanak i razvoj hrvatske zajednice. Treće, nastavak rešavanja otvorenih pitanja Hrvata u Srbiji – od naše integracije u srpsko društvo i uključivanje u procese donošenja odluka na svim nivoima, preko uspostavljanja takvih politika suočavanja s prošlošću, koje će za posledicu imati komemoraciju nevinih žrtava Hrvata u Vojvodini devedesetih, do izgradnje pozitivnih politika priznanja, što uključuje izlazak državnih struktura iz podrške izgradnji tzv. bunjevačke nacije, završno s početkom rada Hrvatskog školskog centra. Neće mi biti ni nevažno pitanje kakve će u Srbiji biti spoljnopolitičke odrednice u odnosima s Hrvatskom, budući da postojeće nisu takve da bi nas zadovoljile.

Da li smatrate da bi Hrvati trebalo da imaju političke predstavnike i u pokrajinskoj vlasti?

DSHV već skoro 20 godina insistira na primeni člana 9 Međudržavnog sporazuma o međusobnoj zaštiti nacionalnih manjina, koji je Srbija potpisala s Hrvatskom, a koji propisuje institut garantovanih mandata u svim predstavničkim telima vlasti te u izvršnom segmentu na lokalnom nivou za Hrvate u Srbiji i Srbe u Hrvatskoj, čime se osigurava pravo na sudelovanje u procesu donošenja odluka. U Republici Hrvatskoj se taj deo sporazuma primenjuje dosledno i u punom kapacitetu, što za posledicu ima – tri garantovana mandata za predstavnike srpske zajednice u Hrvatskom saboru, odbornike u desetak skupština županija i isto toliko dožupana, kao i gotovo 40 gradonačelnika ili dogradonačelnika. Tako nešto u Srbiji, kada je reč o Hrvatima, ne postoji i morate priznati da je pomalo paradoksalno i teško održivo. Ukoliko bi se u Srbiji primenjivao institut garantovanih mandata, utoliko ne bi bila sporna zastupljenost Hrvata i u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine i u izvršnim delovima vlasti u lokalnim samoupravama. Istina, sada je to rešeno na ad hok način i imamo tri predstavnika DSHV-a u Vladi Vojvodine. Iskustva su pozitivna jer je daleko lakše rešavati probleme i delovati unutar institucija sistema. Isto važi i za grad Novi Sad. Zašto to nije na takav način rešeno i u drugim lokalnim samoupravama, odgovornost nije na DSHV-u.

Kako biste konkretno unapredili odnose između Srbije i Hrvatske?

Prvo je da se smanji uticaj onih političara koji rade na ometanju nastavka normalizacije, to jest onih političkih snaga kod kojih izostaje spremnost za trajno razrešenje sporova i otvorenih pitanja između dve države. Valja znati da se u Srbiji oni uvek izvlače iz ladica, stavljaju u funkciju mobilizacije građana, skretanja pažnje s drugih, važnijih društvenih problema i generiše napetost u odnosima između dve države. Beneficije uvek imaju politički takmaci koji isto pokreću, zarad unutarpolitičkih razloga, a najveću štetu trpe, čini se, Hrvati u Srbiji i Srbi u Hrvatskoj. Prava je šteta što odnosi između Hrvatske i Srbije nemaju narav odnosa između institucija Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije, jer bi se ti odnosi mogli ugledati na nas kao uzor. Redovna komunikacija, međusobne posete važnijim događajima, programska saradnja je bogata i raznovrsna – od međusobne političke podrške, preko razmene kulturnih programa i informativnih glasila, pa do sportskih susreta, na delu je uprkos što isto izostaje u odnosima među državama. Upravo smo dogovorili zajednički odlazak – istim autobusom – članova fudbalskih reprezentacija Hrvata iz Srbije i Srba iz Hrvatske koji putuju u Austriju na Evropsko fudbalsko prvenstvo nacionalnih manjina. Mi se, naime, vodimo svešću da saradnja ne bi smela da ima alternativu!

Sankcije Rusiji su nužne

Da li smatrate da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji?

Kao politička stranka DSHV pripada onom političkom polju koje smatra da je tako nešto nužno ukoliko želimo da budemo deo politika koje su usklađene s politikama EU. Razlozi su i daleko dublji i drugačije naravi, a glavni je situiran u područje moralnosti i temeljnih načela funkcionisanja međunarodnog prava, što je Srbiju nekoliko puta već i opredelilo u izjašnjavanju o odnosu prema agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu, recimo u Savetu za ljudska prava UN.