Filmovi sa margine

Projekat „Ilegalnog bioskopa”, koji se odnedavno prikazuje u Magacinu u Ulici Kraljevića Marka 4 u Beogradu, pravo je osveženje za pasionirane ljubitelje filmova, kojima gledanje holivudskih hitova ne predstavlja poseban užitak. Od juna, kada je program počeo, prikazano je preko 20 filmova koji svojom anarhističkom, aktivističkom, ili autentičnom autorskom tematikom odudaraju od proseka i standarda.

Prema rečima Marte Popivode, koordinatora ovog projekta, program je nastao iz potrebe za sistematičnijim pristupom filmovima koji u Srbiji nemaju bioskopsku distribuciju. Deo programa su i prateće debate i predavanja. Projekcije su svake nedelje u 18 časova, a ulaz je slobodan.

– Neke od tih filmova moguće je videti samo jednom, recimo na Festivalu autorskog filma, u manjoj meri i na Festu, dok velika većina zauvek ostaje u domenu uskog kruga ljudi koji prate i razmenjuju autorske filmove – objašnjava Popivoda.

Do sada su prikazani filmovi malo poznatih autora poput Krisa Markera, Satuajita Raua, Derek Jarman, Barbara Hamer, Pjera Paola Pazolinija, Rorija Kenedija i mnogih drugih.

Marta Popivoda kaže da je projekat otvoren za sve zainteresovane da predlože filmove i organizuju projekciju, ali sa obavezom da o njima govore, čime se briše čvrsta granica između urednika i publike i time izvodi proces samoedukacije. Organizaciju projekcija i uopšte celog „Ilegalnog bioskopa” na makroplanu radi po jedan od saradnika projekta „Teorija koja hoda”, u smenama od po nekoliko meseci.

Deo programa čine i zabranjivani filmovi, a najistaknutiji među njima je „Salo, ili 120 dana Sodome” Pjera Paola Pazolinija, koji je u vreme prikazivanja zabranjen u mnogim zemljama sveta, a ta zabrana u nekima od njih postoji i danas.

– Naglašavam da je Pazolini ubijen u rodnoj Italiji, nekoliko dana pošto je film javno prikazan. U „Ilegalnom bioskopu” predstavili smo i diskutovali o dokumentarnom filmu o Pazolinijevom ubistvu pod nazivom „Whoever Says The Truth Shall Die”, gde se jasno ukazuje na povezanost profašističkih političkih snaga sa ovim ubistvom – kaže Popivoda.

(/slika2)Na programu ovog bioskopa u avgustu su filmovi, osim „Execution of a Teenage in Iran” iz 2004, i „Auf der Strecke” iz 2007, „The Devil and Daniel Jonston” (2005), „Persona” Ingmara Bergmana iz 1966. i „Festen” iz 1998, autora Tomasa Vinterberga. U prvom delu meseca to su noviji filmovi koji nisu prikazivani u Srbiji, dok su poslednja dva stariji filmovi poznatiji široj publici kod nas, ali očigledno i dalje bude interesovanje i pokreću važne rasprave. Detaljan program sa opisima filmova možete naći na sajtu www.tkh-generator.net

– „Ilegalni bioskop” će trajati dok god budemo imali priliku za rad u prostoru Magacina, ili nekom drugom prostoru. Takođe, ovaj koncept, koji je pobedio na konkursu Skupštine grada i time dobio mogućnost da počne sa radom, dostupan je za dalje širenje u drugim gradovima u Srbiji i može biti značajan u gradovima gde se bioskopi gase ili nema više nijednog. Već smo imali kontakte sa mladim ljudima koji bi ovakvu inicijativu preneli i realizovali u svom gradu, kaže Popivoda.

Projekat je otvoren za sve zainteresovane da predlože filmove, pod uslovom da o njima govore. Pre projekcija su često organizovana predavanja iz teorije filma, masovnih medija i kulture. Dobrodošle su ideje marginalizovanih autora autorskih, dokumentarnih, aktivističkih, kvir, anarhističkih, zabranjivanih i drugih teško dostupnih filmova.

-----------------------------------------------------------

Teorija koja hoda

„Teorija koja hoda”, istraživačka teorijsko-umetnička grupa u okviru koje je pokrenut program „Ilegalni bioskop”, oformljena je u Beogradu krajem 2000. godine. Do 2002. je delovala u okviru Centra za novo pozorište i igru, a od 2002, TkH platforma se osamostaljuje kao TkH-centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti. Glavni domen rada TkH je podsticanje razvoja savremenih praksi izvođačkih umetnosti i njihovih kritičkih diskursa u lokalnom kontekstu, kao i promišljena afirmacija tih diskursa i praksi u širem, regionalnom i internacionalnom kontekstu. Delovanje TkH ostvaruje se kroz različite teorijske i umetničke programe i projekte: TkH časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, edukativne projekte, onlajn platformu, različite umetničke i teorijske manifestacije, interdisciplinarne performanse i druge umetničke radove u zemlji i inostranstvu, kao i prezentacije i predavanja umetnika i teoretičara. U rad TkH uključeno je mnogo saradnika, a „tvrdo jezgro” čine četiri koordinatora, jedna producentkinja, dva urednika i četiri volonterke.