Sve boje briselske vesti

Obučena u boje Ukrajine, žuti sako i plavu košulju, Ursula fon der Lajen je saopštila vest koja u petak zapravo to više i nije bila – da je Evropska komisija preporučila EU da Ukrajini dodeli status kandidata. Na spisku je bila i Moldavija, ali je ona nekako promakla ispod radara javnosti. Muštuluk su predsednici Evropske komisije ukrali dan ranije Olaf Šolc, Emanuel Makron i Mario Dragi. Nemački kancelar, francuski predsednik i italijanski premijer su noćnim vozom, koji je postao redovno prevozno sredstvo svetskih lidera, otputovali za Kijev, noseći vest Volodimiru Zelenskom. Dan kasnije tamo se na isti način obreo i britanski premijer Boris Džonson.

PREGOVORI ILI RAT – PITANjE JE SAD: Međutim, vest je, kako to vrlo često biva kada je donose zapadni lideri, bila začinjena i jednim dodatkom. Uz svu solidarnost sa Ukrajinom, najuticajniji zapadni političari su od Zelenskog tražili i da se vrati za pregovarački sto s Rusijom. Njemu, čini se, taj zahtev nije bio baš po volji. On bi sada radije da su mu gosti doneli svežanj ključeva za tenkove. Međutim, Šolc je i pored uzvika „Slava Ukrajini”, kojim je hteo da dodatno pojača svoju solidarnost sa Ukrajincima, ostao tvrda srca. Domaćinu nije obećao traženo naoružanje velikog dometa u momentu kada se vode presudne bitke za Donbas.

Najveći zagovornik dijaloga s Moskvom je Makron. On to nije krio ni u Kijevu, gde je najavio mogućnost odlaska na pregovore s Vladimirom Putinom, ali uz određene gestove ruskog predsednika i poručio da neće ići „tek tako”.

Zelenski ga je pitao da li je Putin „spreman da čuje bilo šta”.

Nekima je zaparala uši njegova nedavna izjava da je od „vitalnog značaja ne ponižavati ruskog predsednika”.

A kako se sve češće, posebno posle izjave bivšeg američkog ministra spoljnih poslova Henrija Kisindžera, priča o tome treba li Ukrajina da učini neke teritorijalne ustupke Rusiji, Makron je u Kijevu rekao da je na Ukrajini da sama o tome odluči i poručio da Francuska i Nemačka neće voditi razgovore o primirju s Rusijom umesto Ukrajine.

ZIMA KUCA NA VRATA LETI: Evropu je zahvatio, ranije nego obično, vreli talas, ali su mnogima širom Zapadne Evrope pred očima zimske slike. Nespokoj se uvukao u Nemce, Francuze, Italijane, Austrijance, Slovake... i mnoge druge kojima je „Gasprom” redom, jednima za drugima, polako počeo da zavrće slavine. Očigledno nisu bili spremni na to da će Moskva tako snažno uzvratiti udarac iako su na sva zvona objavljivali jedan po jedan krug sankcija. Trenutno su isporučili šest takvih paketa. U njima, međutim, Rusiju nisu blokirali u prodaji onoga što je potrebno njima – gasa. Italijanski premijer je bio toliko ljut da je konstatovao kako u „Gaspromu” lažu da su isporuke smanjene iz tehničkih razloga. Panika vlada i u Americi iako su SAD nastavile sa uvozom ruskog gasa i nafte. „Rusija osigurava stabilnosti svojim prijateljima”, poručio je direktor „Gasproma” Aleksej Miler.

ŠPIJUN SAM, TIM SE DIČIM: Kako su se sankcije kao bumerang vratile Evropi, u mnogim, za za balkanske „standarde” pomalo dosadnjikavim, zemljama, počelo je da se „kuva”. Tako je norveška služba bezbednosti, simbolične skraćenice PST, rešila da „ućutka” nezadovoljne kako ne bi prešli granicu i „radikalizovali se”. Po receptu „Balkanskog špijuna”, pozvali su građane da ako poznaju nekoga ko kritički govori o krizi i za to okrivljuje političke moćnike, uzmu telefon u ruke i prijave komšiju, rođaka, poznanika. Dakle, usudiš li se da javno iskažeš frustraciju zbog visokih računa za struju, skupog goriva i još tvrdiš da su za to krivi oni na vlasti, rizikuješ da ti tajna policija zakuca na vrata.

Mnogi Norvežani svoje frustracije skokom cena koji im obara visoki standard na koji su navikli iskazuju na društvenim mrežama, gde političare nazivaju „izdajnicima, lažovima, varalicama, podlacima...”. Dotle je došlo da se na račun za struju žalio čak i kraljevski dvor.

„PRAVDA” ZA ASANŽA: Ako iza rešetaka može da završi preglasni nezadovoljnik računom za struju, kako li se tek morao zameriti Džulijan Asanž. Iako sasvim očekivana, odluka Velike Britanije da Americi isporuči osnivača „Vikiliksa” rastužila je veliki deo sveta. Iako je u SAD protiv njega podignuto 18 optužnica i preti mu 175 godina zatvora, u Britaniji su odlučili da ga isporuče sa obrazloženjem kako „nisu utvrdili da bi njegovo izručenje bilo represivno, nepravedno da bi bilo nespojivo s njegovim ljudskim pravima, uključujući njegovo pravo na pravično suđenje i slobodu izražavanja”.

Za proteklih 12 godina, otkada je počeo sa objavljivanjem tajnih vojnih i diplomatskih depeša koje su razotkrivale zakulisne igre svetskih moćnika, Asanž je postao simbol otpora onima koji kroje živote milionima ljudi na planeti. Na kraju mu je ostalo da se bori za svoj život. Poslednja stanica – Amerika. Ona sa koje je i krenuo na put kojim je ušao u istoriju.