Globalna ekonomija protiv američkih liga

Kako globalna ekonomija može preko noći da utiče na vrhunski sport, pokazuje ovo leto, tokom kojeg su već osmorica košarkaša NBA lige prešla u Evropu, a slično postupili i neki hokejaši NHL lige uključujući superzvezdu igre na ledu Jaromira Jagra. Pad američkog dolara, koji je u januaru 2004. godine odgovarao vrednosti evra (po jučerašnjem odnosu na svetskom tržištu 100 evra = 155 dolara) kao i rast cena energije zahvaljujući kojoj je ruska privreda u zamahu, uticali su na to da nikad veći broj igrača američkog profesionalnog sporta krene put Starog kontinenta.

Za primamljivijim finansijskim uslovima, koji su pre svega stigli iz Rusije, pošao je i srpski košarkaški reprezentativac Nenad Krstić, koji je dres Nju Džersija zamenio opremom tima za koji mnogi do skoro nisu ni čuli, Trijumfa iz Moskovskog regiona. Potpisao je dvogodišnji ugovor za tri miliona evra po sezoni, što je neuporedivo više nego što mu je nuđeno u NBA, pogotovu kada se uzme u obzir da je suma koju će dobiti u novoj sredini u neto iznosu.

Krstić će tako izostati čak i iz Evrolige, u kojoj sledeće sezone neće biti ni Španca Horhea Garbahose (tri miliona evra za sezonu) i Argentinca Karlosa Delfina (2,8) koji su stigli u ruski Himki, takođe klub iz Moskovskog regiona, koji igra u dvorani sa 3.500 mesta. Ruska liga dobila je do sada četvoricu aktera NBA prošle sezone, pošto je i Slovenac Boštjan Nahbar prešao u Dinamo iz Moskve (2,7 miliona po godini). Preostali kvartet pojačanja iz najjače lige planete raštrkao se u četiri zemlje: Španac Huan Karlos Navaro vratio se u Barselonu za deset puta veći novac (tri miliona evra) od onog koji je imao u Memfisu, izraelski Makabi doveo je Portorikanca Karlosa Aroja (1,6), italijanska Roma kupila je Slovenca Primoža Brežeca (2), a najskuplja investicija je jedini Amerikanac, Džoš Čajldres iz Atlante, koji je sklopio trogodišnji ugovor sa grčkim Olimpijakosom za četiri miliona evra po sezoni. Ovim igračima može da se pridoda i jedan od najboljih srednjoškolskih košarkaša SAD Brendon Dženings koji je odbio da pristupi nekom univerzitetu i postao član Rome za, kako se procenjuje, 600.000 evra u sledećoj sezoni.

Svojevrsni egzodus igrača iz NBA obuhvatio je one koji nisu imali glavne uloge u svojim sredinama (Čajldres takođe ulazio „sa klupe”), čije su gazde bile nezainteresovane da im ponude veće sume pre svega zbog ograničenja zarada po klubu, koje će u američkoj profi košarci sledeće sezone iznositi nešto više od 58 miliona dolara (37 miliona evra). Klubovi koji na plate košarkaša potroše više od 71 miliona dolara, plaćaće „porez na luksuz” od jednog dolara za svaki za koji premaše granicu.

Evropska klupska košarka ne ostvaruje profit za vlasnike timova koji u igrače ulažu desetine miliona evra, za razliku od NBA u kojoj su, na primer, ove decenije na terenu neuspešni Čikago „bulsi”, u proteklih pet godina finansijski daleko najbolje prošli od svih 30 klubova, samo lane ostvarivši „plus” od 60 miliona dolara. Zvanično, rukovodstvo NBA nije zabrinuto zbog minulih dešavanja i razloga za alarm teško da će biti, ako neka velika zvezda na vrhuncu karijere ne ode put evropskog kluba. Ali, postojeći kolektivni ugovor Lige ističe za dve godine (može da bude produžen za jednu sezonu) i moguće je da će novi doneti povoljnije mogućnosti za „slobodne agente”, koji su ovog leta pohrlili u Evropu. Kada je reč o igračima, novac bi sve više mogao da bude iznad sportskih ambicija, posebno ako se budu rukovodili iskustvom svojih starijih kolega: Asocijacija NBA igrača nedavno je saopštila da 60 odsto košarkaša pet godina po završetku igračke karijere – bankrotira.

Onaj koji nije pohrlio za parama je ruska hokejaška superzvezda Jevgenij Malkin, koji će odraditi poslednju godinu sporazuma sa Pitsburgom za nepunih milion dolara, umesto da pređe u rusku Kontinental ligu iz koje mu je ponuđen višegodišnji ugovor od 12,5 miliona dolara po sezoni (Čeh Jagr na zalasku karijere nije pronašao klub koji bi ga angažovao na tri godine, pa je prihvatio ponudu ruskog Omska od 25 miliona dolara za dve sezone). NHL liga, koja mnogo više zavisi od evropskih hokejaša, brzo je reagovala na situaciju sa Malkinom i još nekim majstorima paka, pa je prošlog meseca u sedištu Svetske federacije u hokeju na ledu u Cirihu, potpisan „mirovni ugovor” sa Kontinental ligom, po kojem su se svi obavezali da će poštovati ugovore igrača – ranije, predsednik ruske lige dao je odobrenje timovima da pregovaraju sa Malkinom iako nije slobodan. Koliko malo može da znači ugovor kada igraču neko drugi ponudi mnogo veći novac, najbolje govori fudbalski primer Kristijana Ronalda, oko čijeg eventualnog prelaska iz Mančester junajteda u madridski Real mesecima traje čitava saga.

Na pitanje da li bi igrao u Rusiji, najbolji NBA košarkaš Kobi Brajant, koji će sledeće sezone u „Lejkersima” inkasirati 21,2 miliona dolara (bruto iznos pre odbijanja vrlo visokog poreza), dao je sledeći odgovor: To može da bude sređeno, za 40 miliona dolara godišnje”...