Odluka izraelskog suda „ujedinila" EU i Rusiju

Rusija i Evropska unija od početka rata u Ukrajini više ni u čemu ne mogu politički da se slože osim, izgleda, kada je u pitanju ugroženo hrišćansko nasleđe u Jerusalimu.

Na odluku Vrhovnog suda Izraela kojom je odbačen poslednji pokušaj Jerusalimske patrijaršije da se poništi presuda iz 2017, po kojoj je radikalna jevrejska organizacija „Ateret Kohanim” navodno legalno kupila imovinu pravoslavne crkve, reagovali su i Brisel i Moskva.

EU je upozorila da su nasleđe i tradicija hrišćanske zajednice u Starom gradu Jerusalima u opasnosti nakon odluke izraelskog Vrhovnog suda. Kancelarija predstavnika Evropske unije na Zapadnoj obali i pojasu Gaze izrazila je zabrinutost zbog presude i zatražila da se zaustave pokušaji jevrejskih doseljenika da preuzmu hotele „Imperijal” i „Mala Petra”, u kojima tradicionalno odsedaju hrišćanski hodočasnici iz celog sveta koji dolaze da posete Crkvu groba Gospodnjeg – mesto na kojem je po predanju Isus Hristos raspet i vaskrsao.

I Rusija je negativno reagovala na presudu Vrhovnog suda, koji legalizuje kontroverzni ugovor sklopljen tajno 2004. godine, po kojem je organizacija jevrejskih doseljenika otkupila od patrijaršije tri objekta u hrišćanskoj četvrti. Zbog celog skandala u vezi s prodajom ove imovine 2005. godine je smenjen i tadašnji jerusalimski patrijarh Irinej.

„Duboko smo zabrinuti zbog situacije koja se odnosi na prisustvo hrišćana u Jerusalimu. Takva odluka je predvidivo štetna po međuverski mir i izaziva opravdanu zabrinutost za položaj hrišćanske zajednice u Svetoj zemlji”, poručila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi „Tajms ov Izrael”.

Patrijarh Teofil Treći je, reagujući na odluku suda, preuzimanje crkvene imovine nazvao „pretnjom daljem postojanju hrišćanske četvrti u Jerusalimu, a na kraju i mirnom suživotu zajednica u ovom gradu”.

Stari grad u istočnom Jerusalimu, koji je Izrael osvojio 1967. godine u takozvanom šestodnevnom ratu, sveto je mesto za sve tri monoteističke religije – judaizam, hrišćanstvo i islam.

Više od jedne decenije Grčka pravoslavna patrijaršija vodi pravnu bitku protiv „Atereta Kohanima”, koji tvrdi da je legalno kupio imovinu crkve u hrišćanskoj četvrti u blizini Jafa kapije. Ova organizacija na svojoj zvaničnoj internet stranici poručuje da „radi na otkupu imovine koju su nekada držali Jevreji u glavnom gradu Izraela, kao i na ponovnom uspostavljanju jevrejskih četvrti u srcu Starog grada i okolnih oblasti”.

Iz misije EU poručuju da presuda predstavlja pretnju „mirnoj koegzistenciji sve tri monoteističke religije u Jerusalimu, kao i uspostavljenoj verskoj ravnoteži” i traže da se održi dosadašnji „status kvo” Svetog grada.

Crkva je osudila presudu kao „nepravednu” i bez „ikakve pravne logičke osnove”, nazvavši „Ateret Kohanim” radikalnom organizacijom koja je pribegla „krivim i nezakonitim metodama da bi stekla hrišćansku imovinu”.

„Govorimo o grupi ekstremista koji žele da oduzmu imovinu od crkava i time promene karakter Starog grada”, rekao je advokat Jerusalimske patrijaršije Asad Mazavi za AFP.

Poglavari lokalnih crkava u Jerusalimu su još u decembru prošle godine u zajedničkom saopštenju upozoravali na nelegitimne akcije ekstremista: „Zauzimajući imovinu Grčke pravoslavne crkve, ’Ateret Kohanim’ je počinio krivična dela provale i upada. Oni se ponašaju kao da su iznad zakona, bez straha od posledica.”

O pokušaju izraelskih marginalnih grupa da isteraju iz Jerusalima hrišćansku zajednicu koja broji oko 2.000 ljudi pisao je Teofil Treći u otvorenom pismu londonskom „Tajmsu” za Božić. Jerusalimski patrijarh je tada upozorio međunarodnu javnost da hrišćanska zajednica pati zbog cionističkih ekstremista.

Iako je Grčka pravoslavna crkva najveća i najbogatija u Svetoj zemlji, koja upravlja velikim brojem nekretnina, s problemima s imovinom u Jerusalimu suočava se i Ruska pravoslavna crkva. Rusija je u aprilu zatražila od Izraela da preda vlasništvo nad spornom crkvom Aleksandra Nevskog u Starom gradu, nakon što je zaustavljen transfer koji je odobrila prethodna vlada Benjamina Netanijahua. Šef ruske diplomatije je izjavio da će prenos vlasništva nad ovim metohom koji je kupio ruski car Aleksandar Treći 1859. godine biti završen u doglednoj budućnosti.