Korak do pobede multiple skleroze

Nekada su lekari dugo izbegavali da pacijentima jasno saopšte dijagnozu multiple skleroze (MS) jer je to bila bolest kod koje prognoze nisu bile dobre i za obolelog je ona značila bol, invalidnost i nesposobnost za samostalni život. MS je autoimuna bolest kod koje dolazi do propadanja određenih nervnih vlakana i promena na kori mozga.

Kod većine pacijenata danas ovo više nije fatalna dijagnoza.

Prof. dr Jelena Drulović, neurolog i načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu, kaže kako danas, ukoliko oboleli dobijaju odgovarajuću terapiju, čiji se efekti prate i koriguju prema potrebi, velika većina pacijenata može da vodi sasvim normalan život i u ličnom i u profesionalnom smislu.

– Svakako još treba mnogo da se uradi u strategiji koju nazivamo „očuvanje zdravlja mozga” kod osoba s multiplom sklerozom. Ključni deo te strategije je postavljanje rane dijagnoze, da kad se pacijent javi zbog određenih simptoma izabranom lekaru, bude što pre upućen specijalisti neurologu, koji se bavi lečenjem multiple skleroze. Zahvaljujući podršci nadležnih institucija, pre svega Ministarstvu zdravlja, postigli smo da se dijagnoza postavlja na standardizovani način u čitavoj Srbiji i da svako dobije odgovarajuću terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dakle, da pacijenta to ništa ne košta – navodi za naš list doktorka Drulović.

Na udaru mlađe osobe

Ona dodaje i da je prepoznavanje ovih pacijenata danas mnogo bolje, pa se zahvaljujući najnovijim kriterijumima dijagnoza MS može postaviti već posle prvih tegoba. Bolest se vrlo raznoliko ispoljava, ali „crv sumnje” kod lekara mora da se javi kada se na ove tegobe žale mlađe osobe.

– Simptomi i manifestacije ove bolesti mogu da budu vrlo različite, ali često to budu smetnje s vidom, u smislu zamagljenog vida na jednom oku, bolovima pri pokretu oka ili sniženju oštrine vida na tom oku. Zatim, to može da bude pojava duplih slika, vrtoglavice, slabosti bilo kog dela tela, ali i osećaj trnjenja u ruci, nozi, delu trupa. Nekada se kod osobe javlja i gubitak sluha. Za ovu bolest se kaže da je najveći imitator u oblasti neurologije, praktično, svi simptomi mogu da budu manifestacija multiple skleroze, ali i nekog drugog neurološkog oboljenja. Međutim, kada lekar pred sobom ima osobu staru između 20 i 40 godina, a javila mu se zbog neuroloških smetnji koje doživljava prvi put u životu, a oni se pojave u toku samo jednog dana ili nedelju dana, treba da se posumnja na multiplu sklerozu – objašnjava naša sagovornica.

Kada se prvi simptomi ovako predstave, a reč je o tegobama koje nisu retke, mnogi će se s pravom uplašiti, uspaničiti...

– Multipla skleroza ne treba da bude dijagnoza kojom ćemo da plašimo ljude, već da ih upoznajemo s činjenicom da kada imaju neki zdravstveni problem, provere kod lekara o čemu se radi. Multipla skleroza je bolest koja ne može da se izleči, ali može i treba da se leči. Neurolog pacijenta mora da prati kontinuirano, da uoči sve manifestacije bolesti i da prema tome koriguje terapiju – navodi dr Drulović i dodaje da posetu lekaru ne treba odlagati.

Odlaganje odlaska kod lekara pogoršava stanje pacijenta jer ljudi dolaze s većim stepenom onesposobljenosti već na samom početku.

– To nije cilj naše strategije i lečenja, pa je naša poruka svima da kada osete tegobe i simptome, ne čekaju, već da se jave lekaru, koji će obaviti osnovni pregled i dopunske pretrage ako je potrebno.

Procena je da u Srbiji od multiple skleroze boluje oko 9.000 ljudi. Kada su podaci iz beogradskog registra obolelih 2020. godine poslati svetskoj bazi, od njihovih stručnjaka je stigla procena da u našoj zemlji treba očekivati broj od oko 12.000 obolelih.

Uzroci još nepoznati

Uzroci nastanka ove bolesti medicini još nisu sasvim poznati, ali ono što se zna jeste da ona nastaje u interakciji genetskog faktora i faktora sredine.

– Faktori sredine koji povećavaju rizik da se kod nekoga pojavi ovo oboljenje su manjak vitamina De u detinjstvu i periodu adolescencije, izloženost duvanskom dimu i infekcija virusom Epstajn–Bar. Po najnovijim studijama, bez infekcije virusom Epstajn–Bar u periodu detinjstva i adolescencije nema multiple skleroze – objašnjava naša sagovornica.

Inače, napredovalo se i u oblasti postavljanja dijagnoze, koja se utvrđuje na osnovu kliničke slike, snimka mozga i kičmene moždine na magnetnoj rezonanci, ali i pregleda likvora. To je analiza tečnosti koja obavija kičmenu moždinu i nervne korenove, a izvodi se punkcijom. To jeste invazivna metoda, ali dr Drulović objašnjava kako je danas lekari izvode rutinski i da je zapravo vrlo slična vađenju krvi, samo na drugom mestu, te da pacijenti nemaju razloga da je se plaše.

​U početku smetnje s vidom

Najčešće tegobe su smetnje s vidom (smanjena oštrina, zamagljenost, bol u oku, pojava duplih slika), ali i vrtoglavica, slabost u rukama ili nogama, trnjenje bilo kog dela tela, nestabilnost ili zanošenje pri hodu, smetnje pri mokrenju ili seksualni poremećaji.

Inovativni lekovi nekad za 40, a danas za 800 obolelih

Nekada je multipla skleroza bila sinonim za veliku patnju i bolove, invalidnost i nemogućnost samostalnog života.

– U ovoj oblasti je napravljen ogroman pomak. Danas postoji dvadesetak lekova koji mogu da modifikuju prirodni tok bolesti. Dobro je što se i najnoviji lekovi nalaze na listi našeg Fonda za zdravstveno osiguranje i dostupni su pacijentima praktično besplatno. Reč je o vrlo skupim lekovima. U Srbiji su sada dostupne i takozvane visokoefektivne terapije potrebne određenom broju pacijenata. Uz njih imamo i lekove koji su umereno efikasni, ali i oni imaju svoju primenu kod tačno određene grupe pacijenata, koju lekari prate i određuju s kojom terapijom se lečenje nastavlja. U poslednje dve godine u Srbiji je utrostručen broj ljudi koji se leče od multiple skleroze. Tokom 2020. takozvanom visokoefikasnim terapijama lečili smo oko četrdesetak pacijenata, a danas je taj broj oko 800 – navodi prof. dr Jelena Drulović.