Propadanje Rađevine

U gorem položaju od Rađevine sada je možda samo Crna Trava. A Krupanj, kao sedište sreza rađevskog, bio je poznat po rudnicima još iz rimskog doba. U srednjem veku Sasi su bili rudari, a kupci su bili iz Dubrovnika. Ruda olova vađena je u Postenju i Jagodnji. Kasnije se prešlo na antimon, a danas se ne kopa ništa. Bilo je i pokušaja sa cinkom, srebrom, sumporom, gvožđem, fluorom i magnezijumom. Intenzivan rad trajao je od 1870. godine do nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata. Najintenzivnije je bilo u vreme nemačke okupacije i kopanja antimona, radila je i topionica, a seljaci su sa Boranje dovlačili po 30.000 kubika drva godišnje. Međutim, antimon je rudarima doneo samo bolest i masovno umiranje. Da nije bilo stočarstva i šljiva koje su sušili i zajedno sa žiteljima valjevskog kraja izvozili u Ameriku, ljudi ovog kraja ne bi imali od čega da žive.

U vreme komunizma nastalo je nekoliko preduzeća povezanih sa lozničkom „Viskozom” pa su se i uslovi života poboljšali. A zatim, propašću ovog privrednog giganta, sve je propalo. Poznati privrednik ovog kraja Petar Petrović, koji je nekad vodio ovdašnje najveće drvoprerađivačko preduzeće, pre sedam godina mi je rekao da Krupanj ima samo 30 proizvodnih radnika. Kako je godinama vodio uspešnu firmu nije bilo razloga da mu ne poverujem.

Bez obzira na to koja je vlast bila, u ovom kraju je u poslednjih vek i po izgrađeno samo četiri, pet objekata. Najpre je poznati zadužbinar Nikola Spasić iz Beograda podigao bolnicu, dar ratnicima Rađevine. Zatim list „Politika” dom kulture, koji je bio dar zaposlenih u ovoj novinsko-izdavačkoj kući u znak sećanja na osnivače ovog lista braću Ribnikar, koji su obojica poginuli u Rađevini. Sazidane su i zgrade suda i policije, kao i hotel „Borac”.

Posle poplava 2014. godine Republika Srbija se angažovala i uz pomoć Evropske unije sanirala štetu, naročito onu na putevima, i obnovila nekoliko kuća. Tek nakon toga, zahvaljujući angažovanju predsednika republike uspostavljen je jedan pogon za proizvodnju konfekcije, koji uspešno radi. Uz nekoliko privatnih firmi sa po nekoliko radnika na preradi drveta, to je sve od industrije u ovom kraju.

Jovan Jović,
Bijeljina