Bes­plat­no operisao 15.000 dece zbog srčanih mana

Jedan od naj­bo­ljih svet­skih deč­jih kar­di­o­hi­rur­ga pro­fe­sor dr Af­sken­di­os Ka­lan­gos do sa­da je bes­plat­no ope­ri­sao ve­li­ki broj ma­li­ša­na iz Sr­bi­je, obez­be­dio je obu­ku za me­di­cin­sko oso­blje ka­ko ka­ko bi mo­gli sa­mo­stal­no da iz­vo­de kom­pli­ko­va­ne me­di­cin­ske za­hva­te, a ujed­no je i do­ni­rao ve­li­ki broj apa­ra­ta za zdrav­stve­ne usta­no­ve u na­šoj ze­mlji. U raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” ovaj struč­njak svet­skog gla­sa, ko­ji je svo­je­vre­me­no od­li­ko­van Sre­tenj­skim or­de­nom dru­gog ste­pe­na, na­gla­ša­va da su de­ca ko­ju je bes­plat­no ope­ri­sao uglav­nom ima­la uro­đe­ne sr­ča­ne ano­ma­li­je.

Po­sto­ji po­da­tak da ste bes­plat­no ura­di­li in­ter­ven­ci­je za 15.000 ma­li­ša­na iz ce­log sve­ta, kao i do­sta ma­li­ša­na iz Sr­bi­je?

Od 2003. go­di­ne ope­ri­sao sam mno­go de­ce u Sr­bi­ji ili ino­stran­stvu, u Že­ne­vi ili Ati­ni. Isti­na je da je od 1998. go­di­ne „Ka­lan­gos fon­da­ci­ja” uklju­če­na u 25 ze­ma­lja u pro­mo­ci­ju odr­ži­vog raz­vo­ja pe­di­ja­trij­ske sr­ča­ne hi­rur­gi­je ob­u­ča­va­njem zdrav­stve­nih rad­ni­ka i le­če­njem de­ce obo­le­le od uro­đe­nih sr­ča­nih obo­lje­nja. Me­di­cin­ski čla­no­vi fon­da­ci­je kao i lo­kal­ni zdrav­stve­ni ti­mo­vi ko­je je fon­da­ci­ja ob­u­ča­va­la od 1998. go­di­ne pru­ži­li su do sa­da hi­rur­šku ne­gu za vi­še od 15.000 de­ce.

Za­što ste od­lu­či­li da po­ma­že­te Sr­bi­ji?

Od­lu­čio sam da po­mog­nem Sr­bi­ji na­kon što sam upo­znao nji­ho­va kra­ljev­ska vi­so­čan­stva prin­ca Alek­san­dra i prin­ce­zu Ka­ta­ri­nu Ka­ra­đor­đe­vić i vi­deo ko­li­ko su po­sve­će­ni da po­mog­nu svo­joj ze­mlji. Po­seb­no su ve­o­ma usme­re­ni na una­pre­đe­nje uslu­ga u zdrav­stve­nom i obra­zov­nom sek­to­ru u Sr­bi­ji ko­ji su iz­u­zet­no va­žni u odr­ži­vom raz­vo­ju ze­mlje.

Do­sta le­ka­ra iz Sr­bi­je je bi­lo kod vas na obu­ci u Že­ne­vi. Ka­kvo mi­šlje­nje ima­te o na­šim dok­to­ri­ma?

Naj­ma­nje pet srp­skih hi­rur­ga je pro­šlo obu­ku u Uni­ver­zi­tet­skoj bol­ni­ci u Že­ne­vi u pe­ri­o­du od 2003. do 2015. go­di­ne, ka­da sam bio di­rek­tor Ode­lje­nja za kar­di­o­va­sku­lar­nu hi­rur­gi­ju. Svi su bi­li ozbilj­ni, ta­len­to­va­ni i želj­ni uče­nja.

Ka­ko oce­nju­je­te si­tu­a­ci­ju u srp­skom zdrav­stvu, šta je do­bro, a šta bi tre­ba­lo pro­me­ni­ti?

Zdrav­stve­ni si­stem, po­seb­no u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma, tre­nut­no je u ve­o­ma iza­zov­nom pro­ce­su tran­sfor­ma­ci­je. Za­hva­lju­ju­ći ne­dav­nom teh­no­lo­škom na­pret­ku, a po­seb­no u obla­sti ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je, me­di­cin­ska ne­ga po­sta­je sve vi­še fo­ku­si­ra­na na pa­ci­jen­te na in­di­vi­du­a­li­zo­van na­čin, u smi­slu di­jag­no­ze, te­ra­pij­skih mo­da­li­te­ta i opo­rav­ka na­kon ho­spi­ta­li­za­ci­je. Sr­bi­ja mo­ra da pri­la­go­di svoj me­di­cin­ski si­stem ovim br­zim pro­me­na­ma una­pre­đe­njem svo­jih osnov­nih jav­nih zdrav­stve­nih uslu­ga i teh­no­lo­gi­ja. Sr­bi­ja ima do­bro ob­u­če­ne i vi­so­ko obra­zo­va­ne me­di­cin­ske i dru­ge zdrav­stve­ne rad­ni­ke ko­je bi tre­ba­lo bo­lje eko­nom­ski mo­ti­vi­sa­ti ka­ko bi bi­li sprem­ni­ji za ovaj ra­di­kal­ni pro­ces tran­sfor­ma­ci­je. Sr­bi­ja mo­ra da us­po­sta­vi ban­ke po­da­ta­ka za sva­ko pra­će­nje pa­to­lo­gi­je i do­zvo­li da elek­tron­ski do­si­jei pa­ci­je­na­ta pru­ža­ju ko­ri­sne i isti­ni­te in­for­ma­ci­je za pri­me­nu ovih ba­na­ka po­da­ta­ka.

Naj­vi­še ra­di­te ope­ra­ci­je uro­đe­nih sr­ča­nih ma­na kod de­ce. Da li se po­sled­njih go­di­na po­ve­ća­va broj de­ce u sve­tu ko­ja ima­ju taj pro­blem?

Broj uro­đe­nih sr­ča­nih bo­le­sti va­ri­ra od osam do 12 na 1.000 no­vo­ro­đen­ča­di. Broj be­ba ro­đe­nih s ovim uro­đe­nim sr­ča­nim ma­na­ma, po­seb­no s te­škim ob­li­ci­ma uro­đe­nih sr­ča­nih mal­for­ma­ci­ja, opa­da u ze­mlja­ma s vi­so­kim pri­ho­di­ma, gde fe­tal­ne eho­kar­di­o­graf­ske usta­no­ve nu­de bu­du­ćim ro­di­te­lji­ma mo­guć­nost pre­ki­da trud­no­će. S dru­ge stra­ne, pro­me­ne u okru­že­nju ko­je ga či­ne pr­lja­vi­jim mo­gu iz­lo­ži­ti ve­ćem ri­zi­ku trud­ni­ce s vi­še tok­sič­nih age­na­sa ko­ji mo­gu uti­ca­ti na nji­hov me­ta­bo­li­zam da raz­vi­ju uro­đe­ne ma­ne ne sa­mo u po­gle­du in­tra­u­te­ri­nog raz­vo­ja sr­ca već i osta­lih or­ga­na.

Osmi­sli­li ste hi­rur­ški ure­đaj ka­lan­gos pr­sten. Za­što je on va­žan?

Ka­lan­gos pr­sten je bi­o­ra­zgra­di­vi pr­sten ko­ji de­ci ko­ja pa­te od bo­le­sti mi­tral­ne i tri­ku­spi­dal­ne val­vu­le omo­gu­ća­va fi­zi­o­lo­ški rast otvo­ra nji­ho­vih za­li­sta­ka na­kon hi­rur­ške in­ter­ven­ci­je. To zna­či da ovaj pr­sten ko­ri­gu­je di­la­ta­ci­ju otvo­ra „ven­ti­la” kod de­te­ta ko­je ra­ste bez uti­ca­ja na nje­gov po­ten­ci­jal ra­sta to­kom vre­me­na.