NATO agresija u 78 slika

Svedočanstva 20 eminentnih ličnosti iz vojnog, političkog i kulturnog života o NATO agresiji na Srbiju i 78 fotografija na kojima je zabeleženo stradanje naše zemlje i naroda tokom 1999. godine sabrana su u knjigu „Odbrana, herojstvo i stradanje”, koja je predstavljena juče u Kulturnom centru Čukarica u Beogradu. Delo „Odbrana, herojstvo i stradanje” potpisali su kapetan msr Vladimir Milovanović i potpukovnik sc Jevta Vulović, a pre nego što je publici i gostima predstavljeno putem kratkog filma, mališani iz dečijeg dramskog studija Radio Beograd izveli su igrokaz „Detinjstvo pod bombama”. Simbolično, promocija je počela u 12.44 časova, podsećajući na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, a u knjizi je sakupljeno 78 fotografija, jer je toliko dana trajala agresija na Srbiju, ali i zato što je sa istim brojem slika realizovana istoimena izložba „Agresija u 78 slika” povodom obeležavanja 20 godina od NATO bombardovanja, simbolično, po jedna za svaki dan.

„Naša država nije bila aktivni protivnik NATO-a, niti smo ih izazvali. U nepovoljnim svetskim okolnostima, sa iskonstruisanom krivicom, ’izabrani smo za oglednog protivnika’. Pritisci, pretnje, fizičko okruženje naše države bili su osnovni elementi njihove sveobuhvatne psihološko-propagandne operacije u orkestriranoj medijskog propagandi kakva do tada nije zabeležena. Scenario ’Račak’ i mirovna farsa u Rambujeu i Parizu, iskonstruisani su i upotrebljeni kao takozvani okidač događaja. Bili su to najdrskiji primeri svetske laži i obmane, sa predstavom o tobožnjem ’samoizopštavanju SRJ iz međunarodne zajednice’. I onda je usledio tobože neimenovan čin ’privođenja takvog naroda i takve države civilizacijskim normama savremenog sveta’”, naveo je u video- materijalu, predstavljajući knjigu, autor i kapetan Vladimir Milovanović.

Koautor i potpukovnik Jevta Vulović rekao je da je najsloženiji i najteži zadatak u odbrani imala Treća armija koja je bila stub odbrane na Kosovu i Metohiji. „Početni udari NATO snaga, ubrzo će početi da se pretvaraju i u osvetničke, jer  kreirana ’intervencija NATO-a’ nije davala očekivane rezultate. Postalo je, pritom, jasno da da se kopnena intervencija mora izbeći. U svetskim razmerama vredna su naša iskustva i primeri kako smo se suprotstavljali NATO-u i terorističkoj OVK, pri čemu je alijansa protiv naših snaga koristila i sredstva strategijske namene”, kazao je potpukovnik Jevtić.

Direktor KC „Čukarica” i koordinator projekta „Živa reč za kolektivno pamćenje” Miodrag Rakočević naglasio je da se kao i prethodne dve decenije nastavilo snishodljivo ćutanje o tome šta nam se strašno dogodilo, pri čemu je agresija NATO-a protiv Srbije milosrdno nazivana „intervencijom”, a ne brutalnim ratom i da je zato data javna reč onima čije su poruke zavet i putokazi pokoljenjima. On je prilikom jučerašnjeg predstavljanja knjige uručio darovnicu komandantu Garde VS, brigadnom generalu Nikoli Dejanoviću čime su svedočanstva dodeljena Vojsci Srbije. Urednik i priređivač Duško Milovanović naveo je u svom predgovoru da je ova publikacija i novi prilog očuvanju srpske i slobodarske i istorijske svesti i živa spomenica zahvalnosti za sve podnete žrtve i stradanja u ime budućih generacija.

Ovo je bila prilika i da se iskaže zahvalnost autorima fotografija Matiji Kokoviću, Milošu Cvetkoviću, Goranu Šljiviću, Draganu Milovanoviću, Aleksi Stankoviću, Igoru Marinkoviću, Nikoli Fifiću, Radetu Preliću, Milanu Timotiću i Zoranu Jovanoviću. Fotografije sabrane u delu „Odbrana, herojstvo i stradanje” svedoče o nekim od najtežih trenutaka koje je pretrpela naša zemlja tokom 1999. godine. Prikazuju stradanje civila u Aleksincu, novobeogradsku toplanu u plamenu, nastradale civile u Nišu, raketiranu zgradu Radio-televizije Srbije u Beogradu, pravoslavno groblje u Prištini „preorano” bombama, uništene kuće i zgrade u Beogradu, manifestacije i proteste na mostovima, trenutke zabeležene na „ratnom kupalištu” u senci srušenog Mosta slobode u Novom Sadu, sprovode poginulih pripadnika VJ... Posebnu pažnju izazvale su fotografije koje svedoče i da su zapadni foto-reporteri bili u prilici da svedoče o zločinima NATO-a i podatak da takve slike nisu stigle do njihove javnosti, kao ni slike albanskih civila koji su stradali tokom 1999. godine.

Uključena su i pisana svedočanstva čiji su autori nekadašnji predsednik Vlade SRJ Momir Bulatović, komandant 549. motorizovane brigade VJ i general-major u penziji Božidar Delić, ratni komandant 250. raketne brigade i general-major u penziji Miroslav Lazović, funkcioner Nikola Šainović, bivši državni funkcioner i diplomata Živadin Jovanović, načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i pukovnik u penziji Stevan Đurović, ratni komandant artiljerijske brigade i general u penziji Miloš Đošan, pukovnik u Trećem raketnom divizionu Slaviša Golubović, primarijus i istraživač u oblasti posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom Alek Račić, sudija angažovana u slučaju „Račak” koji je „aktivirao” NATO bombardovanje Danica Marinković, rektor prištinskog univerziteta angažovan u oblasti medicine i humane genetike Radivoje Papović, profesor medicine u Foči u Istočnom Sarajevu posvećen oblasti onkologije Slavko Ždrale, državni funkcioner i političar Zoran Anđelković, pukovnik i načelnik štaba 63. padobranske brigade Vidoje Kovačević, ekspert za bezbednosti i pukovnik u penziji Milan Mijalkovski, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Nada Sekulić, univerzitetski profesor i književni istoričar Milivoje Pavlović, viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković, vojni analitičar i ratni foto-reporter Aleksandar Radić, medijski ekspert i doktor sociologije Slobodan Reljić, kao koordinator projekta „Živa reč za kolektivno pamćenje” Miodrag Rakočević.

Knjiga „Odbrana, herojstvo i stradanje” završava se porukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju je izgovorio 24. marta 2020. godine, odnosno kada se navršilo 20 godina od agresije na našu zemlju. „Tukli su i ubijali Srbiju da bi joj oteli Kosovo i Metohiju i mislili su da su svoj posao zauvek završili. Posle mnogo teških godina, uspeli smo da se oporavimo, obnovimo i podignemo slobodarski duh našeg naroda. Naša je obaveza da odajemo počast svim srpskim junacima koji su položili svoje živote na oltar otadžbine”, rekao je tada predsednik.