Mini-sezona francuske kulture

Za završetak predsedavanja Francuske Savetu Evropske unije, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji, u saradnji sa brojnim srpskim državnim i kulturnim institucijama i udruženjima, organizovali su mini-sezonu francuske kulture, u okviru koje smo već mogli da pratimo Festival francuskog filma.

Do kraja juna u Domu omladine Beograda postavljena je izložba „Primenjena nostalgija Beograd–Pariz”, s fotografijama Francuskinje Lor Može i srpskog fotografa Nemanje Maraša. Debata „Izazovi seksualne demokratije: kako danas izražavamo svoj seksualni identitet” biće održana 1. jula od 18 sati u Francuskom institutu, a učestvovaće francuski sociolog Erik Fasen.

Večeras je pak koncert Barbare Pravi, najaktuelnije zvezde savremene francuske šansone, koja će održati koncert u Botaničkoj bašti, s početkom u 21 sat, u okviru Belefa. Barbara Pravi je rođena je 10. aprila 1993. u Parizu, a šira muzička publika u Srbiji upoznala ju je prošle godine, kada je predstavljala Francusku na takmičenju za „Pesmu Evrovizije” s pesmom „Voilà” i osvojila drugo mesto.

Njeno pravo ime je Barbara Pjević i često ističe svoje srpsko poreklo, no u njoj ima jevrejske, alžirske, poljske i persijske krvi. Pesmu „Deda” posvetila je upravo svom dedi, Srbinu koji je želeo budućnost bez granata i rovova i kao mladić izbegao u Pariz.

Ljubitelji francuske šansone prate njenu karijeru, od početka od 2015. godine, a 2016. je izabrana za izvođača muzike u filmu „Hajdi”. Nekoliko meseci kasnije, s trupom mjuzikla „Jedno leto 44” nastupa u ulozi Solanž Dijamel, kada je svojom raskošnim i suptilnim glasom oduševila publiku i kritiku.

Njena solo karijera počinje 2017. i objavljuje prvi mini-album – „Barbara Pravi”. U glumačke vode se upušta 2019. i dobija ulogu u televizijskom filmu „Sveta porodica” rediteljke Marion Saro. Iste godine objavljuje singl „Pogrešna ljubav”. Godine 2020. izlazi njen drugi mini-album „Vrati se kad dođe zima”, koji je sama komponovala, a 2021. objavljuje mini-album „Molitve”.

Barbara Pravi je angažovana na polju borbe za prava žena i jedna je od 39 izvođačica pesme koja je postala himna Pokreta za oslobođenje žena – „Žene, ustajte”. Reč je o adaptaciji na francuski jedne nemačke pesme koju su 1933. komponovale zatvorenice jednog nemačkog logora. Insistira na umetničkoj slobodi. Njen poslednji album „Ne zatvarajte ptice” snimljen je upravo onako kako je pevačica htela, bez kompromisa i ustupaka pred trendovima i tržištem.