Slatkiš koji ne goji

Rabarbara je višegodišnja zeljasta biljka koja je nedovoljno iskorišćena u ishrani. Raste na Tibetu i u severnim delovima Kine, a neki smatraju da potiče iz sliva reke Volge. Njeno naučno ime Rhabarbarum je kombinacija grčke reči Rha, koja je označavala reku Volgu, i latinske barbarum, kojom su Rimljani imenovali područje naseljeno varvarima. U Evropu je stigla zahvaljujući Marku Polu.

Postoji više vrsta rabarbare, koje se razlikuju po visini i boji lisnih peteljki, ali i po nameni, pošto nisu sve jestive. Baštenska rabarbara je hibrid nastao ukrštanjem vrsta Rheum rhabarbarum i Rheum rhaponicum. Prepoznatljiva je po krupnim zelenim listovima sa dugim drškama, čija boja varira od crvene, preko ružičaste do svetlozelene. Cvetovi su sitni, svetlozelenkasti ili ružičasti, sakupljeni u metličaste cvasti. Rabarbara se gaji zbog svojih lekovitih svojstava, a u kulinarstvu se priprema pre svega kao voće, iako je botaničari svrstavaju među povrće.

Bogata je vitaminom Ce, vitaminom A i kalcijumom, a sadrži i vitamine Be-kompleksa. Zbog niske kalorijske vrednosti preporučuje se osobama koje imaju probleme s viškom kilograma. Rabarbara je bogata biljnim vlaknima i ima laksativno dejstvo, tako da je pogodna i za regulisanje problema sa probavom. Sadrži dosta pektina, pa je odlična za pripremanje džema.

Za ishranu se koriste duge i sočne lisne drške i lisna rebra, dok se lišće odbacuje zbog toksičnih oksalata koje sadrži. Prvi listovi izbijaju rano u proleće, a ima ih sve do kraja leta. Sveže stabljike rabarbare prepoznaju se po tome što su sočne i ravne, dok se one koje su stajale nekoliko dana iskrive i uviju. Bolje je izabrati stabljike koje su ubrane tako što su izvučene iz zemlje, a ne otkinute, jer duže ostaju sveže. Najukusnije i najslađe su lisne drške tamnocrvene boje. Zavijene u plastičnu foliju i ostavljene u frižider, sačuvaće svežinu i do nedelju dana. Pre odlaganja u frižider, sa stabljika obavezno treba odstraniti listove. Kuvane ili sveže stabljike mogu se i zamrznuti.

Pre pripremanja listove rabarbare treba baciti, a lisne drške oprati i odseći im krajeve. Ako su stabljike starije, sa njih se može oljuštiti i kožica. Pošto sadrže kiselinu, ne smeju se kuvati u aluminijumskom posuđu.

Rabarbara se najčešće upotrebljava za pripremanje slatkiša, ali se može dodavati i slanim jelima, koristiti kao prilog mesu ili jesti sveža, uvaljana u šećer. U letnjim danima prijaće vam hladna supa od rabarbare i nane, za čije su pripremanje potrebna četiri štapića rabarbare, pola šipke vanile, šest decilitara vode, 150 grama šećera, pet grančica nane i jedan limun. Šećer, vanilu, sok od limuna i grančice nane sa kojih ste skinuli listiće prokuvajte u vodi. Posle desetak minuta kuvanja, procedite supu, u nju ubacite rabarbaru isečenu na tanke listiće i vratite na štednjak. Kad provri, ispasirajte je i ostavite da se ohladi. Supu poslužite hladnu, posutu seckanim listićima nane.

D. D.