Kruni se stub na „Gazeli"

„Pančevac” je godinama u katastrofalnom stanju, ali nadležni ne planiraju njegovu obnovu. Stari savski most, po svemu sudeći, uskoro završava saobraćajno „službovanje” nad Savom jer će umesto njega biti građen novi most. Čeka se i kada će krenuti izgradnja mosta na Adi Huji, ali i šta će biti sa starim železničkim savskim mostom. Pojedini beogradski mostovi čekaju obnovu, drugi tek treba da se grade, a sa onog koji je poslednji kompletno rekonstruisan, sa mosta „Gazela”, počeli su da otpadaju delovi. To su minulih dana uočili građani koji prolaze ispod ovog mosta u „Beogradu na vodi” odnosno u zoni istoimene okretnice. Baš tu sa jednog od stubova mosta kruni se malter čiji manji i veći delovi padaju direktno na trotoar. Pošto krunjenje stuba traje već neko vreme, jasno se vide unutrašnji delovi konstrukcije. Ovakvo stanje i izgled stuba na jednom od najopterećenijih mostova u gradu opravdano su izazvali bojazan građana.

Odgovore nadležnih na pitanja u vezi sa stanjem stuba i njegovom sanacijom koja smo juče poslali čekamo, ali čini se da nema razloga za brigu. Sanacija oštećenja svakako je neophodna i ono što se sada čeka jeste da se vidi kada će nadležni izaći na teren, obezbediti prostor oko spornog stuba i početi njegovo sređivanje. Kada je reč o ostalim stubovima „Gazele” na prostoru „Beograda na vodi”, oni su, kako smo primetili u toku obilaska, u dobrom stanju, bez tragova oštećenja i krunjenja kakvi postoje na pomenutom stubu.

Most „Gazela” star je gotovo 52 godine. Izgradnja savremene saobraćajnice nad Savom po sistemu grede i luka, a po idejnom rešenju čiji je glavni projektant bio akademik Milan Đurić, krenula je 1966. Za gradnju su bili zaduženi „Mostogradnja” i „Goša”. Posao je završen za četiri godine, a most je u saobraćaj pušten 4. decembra 1970. Prvi most kod nas koji se nije oslanjao na klasične stubove ime je dobio spontano kada je Đorđe Lazarević, predsednik konkursne komisije, izgovorio „Ovaj most je preskočio Savu kao gazela u skoku”.

Zamisao projektanata bila je da to bude most za 40.000 vozila dnevno, ali realnost je znatno drugačija. Broj vozila na njemu iz godine u godinu je rastao da bi u prvoj deceniji novog milenijuma dnevna opterećenost bila četiri puta veće od projektovane. Danak višedecenijskom rabljenju došao je januara 2010. kada je napukao glavni nosač na „Gazeli”, za koji je nekoliko godina ranije utvrđeno da su noseći šrafovi i čelični kablovi napadnuti korozijom.

Velika rekonstrukcija za koju je kao glavni izvođač izabran „Štrabag” konačno je i započeta pripremnim radovima u toku 2010. Ni ovoga puta gunđanja i negodovanja nisu izostali. S jedne strane bili su vozači i putnici koji su svakodnevno negodovali zbog saobraćajnih gužvi i kolona. Bilo je i nesloge gradskih i državnih otaca, jer dok su u prestonici smatrali da prvo treba da se okonča gradnja Mosta na Adi, sa time nisu bili saglasni državni čelnici. Problema je bilo i sa raseljavanjem porodica koje su živele ispod mosta. U toku obnove „Gazele” EIB je odlučio da prekine kreditiranje jer je bio nezadovoljan načinom na koji se rešavao taj problem. Uz sve muke i nesloge, obnova kolovoza mosta završena je u novembru naredne godine, a kompletna, uključujući i donje delove mosta, 2012. Nosivost obnovljenog mosta ispitana je u avgustu te godine kada je preko „Gazele” prešlo oko 40 teških kamiona koji su se kretali različitim brzinama. Posle završetka radova most je postao teži za jer je ojačan dodatnim čelikom i drugim materijalima. Tada je ukazano – most će u narednih 40 godina moći svakog dana da prelazi oko 200.000 vozila.

Pre nekoliko godina u gradu je postojala ideja da „Gazela” ponese ime po gradonačelniku u čije vreme je spojila dve savske obale, ali do danas nije ostvarena.