Iskustvo i mladost sanjaju finala

Olimpijsku istoriju Srbije započeli su atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević jedini naši olimpijci na Igrama u Stokholmu 1912. godine, a u Pekingu u kojem se Srbija posle 96 godina vraća na olimpijsku scenu u atletskom delu naše misije je desetoro takmičara.

Top 10 naše atletike čini petoro reprezentativaca sa olimpijskim iskustvom i petoro debitanata na Igrama, četvoro ima „A” a šestoro „B” norme, petoro su ušli u četvrtu deceniju života, a učešće u Pekingu izborile su i dve juniorke, osamnaestogodišnjakinje.

Najiskusniji u našem timu Dragutin Topić (37 godina) peti put uzastopno učestvuje na Igrama, a najveći uspeh ostvario je u Atlanti 1996. kada je osvojio četvrto mesto i za malo izgubio „bronzu“. Olivera Jevtić treći put uzastopno je na Igrama, drugi put kao maratonka, a u Atini 2004. u nemogućim vremenskim uslovima izborila je visoko šesto mesto. Po jedno olimpijsko učešće, ali bez značajnijih dometa, imaju Biljana Topić (Sidnej 2000, štafeta 4 h 100 m), Predrag Filipović (Atina 2004, hodanje 50 km) i Dragana Tomašević (Atina 2004, disk).

„A” norme imaju Jevtićeva, Tomaševićeva, Biljana i Dragutin Topić i oni su u Pekingu naši aduti za visok plasman, a to su u „kraljici sportova” finala....

U skoku uvis na prošlim Igrama u Atini norma za finale bila je 2,28 m, a prošle godine na Svetskom prvenstvu u Osaki 2,29 m i Dragutin Topić je oba ova zadatka uspešno rešio i nema razloga da tako ne bude i u Pekingu, pogotovo ako ga posluži zdravlje.

Jevtićeva je prema svim pokazateljima u dobroj formi, uprkos tome što je izgubila dosta od bazičnog treninga zbog nemira u Keniji, pa kaže da će biti zadovoljna samo ako izbori plasman koji se iskazuje jednocifrenim brojem, a ne treba sumnjati da će dati sve od sebe. I naša rekorderka u bacanju diska Dragana Tomašević s pravom se nada finalu. Uostalom bila je finalistkinja i na svetskom i evropskom prvenstvu, a norma za plasman u finale biće ispod njenih 63,63 m (u Atini bila je 62,50 m a u finale se ulazilo i sa 61,35, dok je prošle godine na Svetskom prvenstvu bila je 61,50 m a u finale se stizalo i sa 60,89 m).

Sudeći po kvalifikacionoj normi na Svetskom prvenstvu prošle godine od 14,40 m i činjenice da je u finale vodio i troskok od 14,20 m i Biljana Topić (lični rekord 14,36 m), koja ima olimpijski debi u novoj disciplini, može da se bori za finale. Njen hendikep je nedostatak iskustva na velikim takmičenjima u troskoku, ali „kratak staž” joj je ujedno i prednost jer, kako tvrdi njen suprug i trener Dragutin, još može mnogo da napreduje.

U hodanju u kojem nas reprezentuju braća Predrag (20 km) i Nenad Filipović (50 km), kao i u maratonu, prognoze su veoma nezahvalne, a sudeći prema rezultatima sa Igara u Atini i sa prošlog Svetskog prvenstva mogu da računaju na plasman u „gornju polovinu učesnika”, odnosno među 20 najboljih, samo ako ponove svoje najbolje rezultate.

Ali, i među onima koji su u Peking otišli sa „B” normama imamo potencijalnog kandidata za finale. To je, sudeći prema rezultatima iz Atine i Osake juniorka Ivana Španović, čiji je lični rekord 6,65 metara. Tolika je bila kvalifikaciona norma za ulazak u finale u Atini, a 12. rezultat kvalifikacija bio je deset santimetara kraći. U Osaki norma je bila povećana na 6,75 m, ali za finale bio je dovoljan i skok od 6,59 metara, a nova juniorska prvakinja sveta je spremna za te daljine.

Njena vršnjakinja, vlasnica svetske „bronze” u bacanju koplja iz Bidgošća prošlog meseca, Tatjana Jelača može da očekuje kvalifikacionu normu bolju od njenog državnog seniorskog rekorda 58,77 m. U Atini i Osaki kvalifikacioni standard iznosio je 61 metar, a budući da je Jelača ove godine već popravila svoj domet za šest metara i nova čuda nije realno očekivati. Uostalom pred njom i Španovićevom su i London 2012. i igre 2016...

U ovom olimpijskom ciklusu naša atletika računala je na četiri bacača kugle, a na kraju u Pekingu će se takmičiti Asmir Kolašinac iako ima najkraći atletski staž. Njegov lični rekord je 19,99 metara, a da bi se plasirao u finale na „Ptičijem gnezdu” verovatno će morati da obori lični rekord, jer se očekuje kvalifikacioni standard od 20,20 do 20,40 metara.

Deseti član našeg atletskog olimpijskog tima (po danu ispunjenja norme) Goran Nava je potpuna nepoznanica ne samo za ljubitelje atletike već i naše atletske stručnjake, jer se ni jednom nije takmičio u Srbiji. Rođen je u Italiji (otac Italijan, majka Srpkinja) u kojoj je živeo do odlaska na školovanje u SAD, pa nije bio previše prisutan ni u italijanskoj atletici, a lični rekord na 1.500 m od 3:38,35 mu otvara nadu da uz malo sreće (u zavisnosti od tempa kvalifikacione grupe u kojoj bude trčao) može da se probije u polufinale. To bi svakako bio uspešan debi u dresu Srbije ovog 27-godišnjaka.