Elektronski otpad najbrže „raste"

Jedan od najvećih globalnih problema – rast električnog i elektronskog otpada (EE otpad) – Evropska unija pokušaće da reši i uvođenjem univerzalnog punjača za sve telefone, tablete, smart satove… od 2024. godine. Procene su da je godišnja stopa rasta ovog otpada od tri do pet odsto, a stručnjaci na veličinu problema ukazuju i podatkom da on raste tri puta brže od komunalnog otpada.

Prema podacima Udruženja reciklera Srbije, od 2011. do 2021. godine reciklirano je oko 310.000 tona električnog i elektronskog otpada, što je oko 28.000 tona godišnje. Kako za „Politiku” objašnjava generalni sekretar ovog udruženja Marko Vučenović, povećanje količine ove kategorije otpada posledica je pre svega razvoja društva.

– Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, broj preduzeća koja ispunjavaju zakonsku obavezu dostavljanja izveštaja o električnim i elektronskim proizvodima koji se stavljaju u promet u poslednjih nekoliko godina se povećava. Međutim, brojke se ne povećavaju samo zbog nešto preciznije evidencije, nego zbog sve veće upotrebe električnih i elektronskih proizvoda. A to je trend koji će se sigurno nastaviti – pojašnjava naš sagovornik i dodaje da povećanje količine ovog otpada postavlja pred državu nov izazov – njegovo zbrinjavanje. Naime, kako je reč o specifičnom otpadu, loš tretman može negativno da utiče na zdravlje ljudi i na životnu sredinu, a naknadno čišćenje zagađenih područja je veoma skupo.

Sve brži napredak tehnologije koji dovodi do opadanja cena telefona, televizora, laptop računara, frižidera, ali i sve kraći životni vek kućnih uređaja među razlozima su zbog kojih se uvećavaju količine električnog i elektronskog otpada. Ali, kako objašnjava naš sagovornik, savremena tehnologija omogućava da rezultat reciklaže bude sirovina visokog stepena čistoće, spremna za ponovnu upotrebu.

– Pojedine komponente i vrste materijala, kao što su na primer neke vrste plastike i hlorofluorougljenici, zahtevaju posebnu vrstu tretmana u specijalizovanim postrojenjima, zbog čega se oni izvoze. Poseban problem i izazov predstavljaju otpadne baterije. U Srbiji se sakupljaju i izvoze baterije koje su predate na reciklažu u okviru uređaja, laptopa, telefona, daljinskog upravljača… jer su za električne i elektronske uređaje predviđena podsticajna sredstva. Na taj način se godišnje zbrine oko 20 tona otpadnih baterija, dok su procene da svaki građanin godišnje generiše oko jedan kilogram otpadnih baterija. Zbog ovoga je potrebno hitno obezbediti podsticaje za zbrinjavanje otpadnih baterija putem izvoza, a kako bi se uspostavilo organizovano sakupljanje i sprečile posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi – naglašava Vučenović i dodaje da naši recikleri imaju najsavremenije pogone u ovom delu Evropa i kapacitete da prerade mnogo veće količine EE otpada od onih koje se trenutno sakupe.

Naš sagovornik podseća i da Srbija nema registar proizvođača i uvoznika u kojem bi se unosili podaci o kompaniji, vrstama električne i elektronske opreme koju plasiraju na tržište, načinu ispunjavanja odgovornosti proizvođača…

– A kada su u pitanju naši operateri, ključni problem je neuređen okvir za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada. Vlada već šest godina nije donela akt kojim propisuje kriterijume i način dodele podsticaja. Situacija se donekle popravila u smislu redovnosti isplate, ali je njihov obim i dalje nedovoljan. Prethodnih nekoliko godina država je godišnje naplaćivala između 10 i 12 milijardi dinara po osnovu naknada za zaštitu životne sredine, dok je ove godine za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada izdvajano od dve do tri milijarde – ističe Vučenović i dodaje da je zakonska regulativa u ovoj oblasti pokazala više slabosti. Pa, prema njegovim rečima, princip zagađivač plaća nije do kraja primenjen, dok princip produžene odgovornosti uopšte nije zastupljen u upravljanju posebnim tokovima otpada.