Prva naša ženska ekipa posle 20 godina

U januaru 2005. godine odbojkašice naše zemlje, tada još uvek Srbije i Crne Gore, igrale su prvu rundu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, a rivali su im bile reprezentacije Engleske, Albanije, Škotske... Uspešno pregrmevši „novogodišnje zezanje u Šefildu“ izabranice Zorana Terzića su zapravo načinile prvi korak ka zvezdama.

Naravno, malo je ko verovao da će 44 meseca kasnije, selekcije Srbije biti u najužem krugu favorita za osvajanje medalje na Olimpijskim igrama. Priča o Pekingu, koliko god to sad zvučalo čudno, zaista je počela na pomenutom turniru u Šefildu. Možda je početak bio lak, međutim svi kasniji turniri su bili teži, ozbiljniji, ali i uspešniji.

Druga runda kvalifikacija za svetsko prvenstvo je odigrana u Zagrebu, usledila je i istorijska, treća runda u Drezdenu, kada su „plave”, u mečevima protiv Poljske i domaćina Nemačke, iskazale visok kvalitet i na neki način najavile sjajna dostignuća.

Svetsko prvenstvo u Japanu 2006. i osvojena bronzana medalja ličili su na čudo neviđeno. Najavljivan je plasman u drugu fazu, a bronza je, preko noći, proširila vidike. Usledila je i 2007, godina Evropskog prvenstva u Belgiji i Luksemburgu, na kome je ispunjeno obećanje. Osvojena je srebrna medalja, izboren plasman na Svetski kup, čime je, na neki način bio otvoren put ka Pekingu.

Uoči skupa najboljih svetskih selekcija, uoči Svetskog kupa, Srpkinje su imale zagarantovane tri runde kvalifikacija za Olimpijske igre u Pekingu, s tim što je treća, a ispostavilo se da je tako, bila najlakša. Peto mesto na Svetskom kupu je donelo preko potrebne bodove, koji su doprineli pomaku na rang-listi Svetske odbojkaške federacije (FIVB). Nastavak olimpijskih kvalifikacija doneo je drugu šansu u nemačkom Haleu. Srpkinje su zastale u polufinalu, međutim, nije bilo mesta panici. Pred pulenkama Zorana Terzića stajao je i treći olimpijski ispit, treća, najlakša šansa na interkontinentalnom turniru u Japanu.

Tamo su „plave” delovale moćno. Padali su redom Kazahstan, Dominikana, Južna Koreja, Tajland, a kad je savladan i Portoriko, 23. maja, moglo je da počne veliko slavlje. Pozdravljen je prvi plasman Srpkinja na Olimpijske igre, ispisane su nove stranice odbojkaške istorije.

Sada je Zoran Terzić sa svojim saradnicima i izabranicama spreman na novi iskorak. Tromesečne pripreme za Peking protekle su po planu, istina i uz brojne zdravstvene probleme, ali su, ipak, ocenjene kao uspešne. Predolimpijski turnir u Beogradu, mečevi protiv Poljske i Rusije, bili su pun pogodak. Domaća publika u neočekivano velikom broju došla je da pozdravi svoje nove ljubimice i da im poželi mnogo sreće i uspeha u Kini.

A tamo Srpkinje imaju realne šanse da se plasiraju u četvrtfinale. Pobede protiv Kazahstana i Alžira na početku turnira donele bi plasman među osam najboljih što će samo po sebi predstavljati uspeh. „Srpske lavice” su objektivno mnogo kvalitetnije od Kazahstanki i predstavnika afričkog kontinenta, pa je logično da posle dva kola Srbija u Kini upiše dva trijumfa. Kasnije bi, u mečevima protiv Brazila, Italije i Rusije, naše odbojkašice tražile put do još boljeg plasmana, koji bi u četvrtfinalu dao lakšeg rivala.

Prva postava selekcije Srbije iskristalisala se kako se bližio olimpijski turnir. Ipak, Terzić ima dve dileme. Da li će na poziciji primača startovati s parom Nikolić – Đerisilo, a u tom slučaju bi korektora igrala Jovana Brakočević, ili će Brižitka Molnar, čiji je oporavak od operacije ramena tekao nešto sporije, dobiti priliku u prvoj šestorci.

Ostatak tima je poznat: Maja Ognjenović na mestu dizača, a srednjaci su kapiten Vesna Čitaković-Đurišić i Nataša Krsmanović, kojoj je odlična alternacija Stefana Veljković. Libero je Suzana Ćebić. Na klupi su još iskusna Maja Simanić i mlade Jovana Vesović i Sanja Malagurski.

S prosekom godina jedva preko 23 Srpkinje su i dalje najmlađa selekcija u svetskom vrhu. Zato je svima jasno da će pod dirigentskom palicom Zorana Terzića ova generacija još dugo godina nizati uspehe, a za to je garant i Odbojkaški savez Srbije, koji neće dozvoliti suprotno.

To znači da su Igre u Pekingu i generalna proba za London 2012. A tamo, uz malo sreće, pred polazak najavljivaće se i medalje. Neka sada obećanja ostanu na četvrtfinalu, a one neka se iz Pekinga vrate sa medaljom kao iz Osake i Luksemburga.