Poleteli golubovi Hirošime

Sa tradicionalnom zvonjavom, puštanjem hiljadu golubova i prigodnim govorima, u Japanu je juče obeležena 63. godišnjica događaja koji je obeležio 20. vek i nepovratno promenio svet: atomskog bombardovanja Hirošime.

Oko 45.000 ljudi, uz premijera Fukudu i diplomate iz ovoga puta rekordnog broja zemalja (55 – prvi put je bio predstavnik Kine, ali dosad nijednom se nisu pojavile diplomate Amerike, Britanije i Francuske), komemoracija je počela tačno u 8.15, u vreme kada je izveden dosad najstravičniji ratni eksperiment sa oružjem koje do danas nije prestalo da baca senku nad opstankom čovečanstva.

U spomen sobu juče su unete još dve knjige sa imenima 5.302 „hibakuša” – japanski pojam za žrtve atomske bombe – preminulih prošle godine. Tamo su sada ukupno 93 knjige sa imenima 258.310 onih koji su preminuli od prvog nuklearnog udara, bilo odmah, bilo od naknadnih posledica radijacije.

Premijer Fukuda je i ovoga puta poručio da će se Japan striktno pridržavati svoja tri nenuklearna principa: da ne poseduje, ne proizvodi i ne dozvoljava nuklearno oružje na svom tlu. Kao jedina zemlja koja je doživela atomsko bombardovanje, Japan će eliminaciju oružja za masovno uništenje održavati u samom vrhu svojih diplomatskih prioriteta.

Iako je godišnjica Hirošime po tradiciji vest koju registruju svi mediji, ovogodišnje podsećanje na nuklearni holokaust nije donelo polemiku oko toga da li je sravnjivanje dva japanska grada i njihovih stanovnika sa zemljom (tri dana posle Hirošime bombardovan je i Nagasaki) bio vrhunski ratni zločin, ili ratna iznudica.

Zvaničan američki stav od 1945. do danas glasi da je to bilo neophodno da se okonča rat i spasu na stotine hiljada života (američkih i japanskih vojnika). Ali ono što je u međuvremenu otkriveno u arhivama to uveliko opovrgava. Japanci su, prema tim dokumentima, još od 1943. slali signale da su spremni da se predaju, čak i pod „teškim” uslovima. U završnoj godini rata, mnogi tvrde da bi isti rezultat kao i atomsko bombardovanje (posle kojeg je Japan bezuslovno kapitulirao) postigla i pomorska blokada.

Ali, bilo je drugih razloga da se „uživo” proveri razorna moć novog oružja: još 1945. bilo je jasno da će Sovjetski Savez biti glavni posleratni protivnik Amerike, pa je bilo neophodno „impresionirati ga”. „Nisam imao nikakvih iluzija da je Rusija naš neprijatelj i da je projekat realizovan na tom osnovu”, posvedočio je svojevremeno general Lesli Grovs, direktor tog „projekta” čije je šifra bila „Menhetn”.

Na dan kad je uništena Hirošima, predsednik Truman je izneo zadovoljstvo zbog „upečatljivog uspeha” tog „eksperimenta”.

Kako god bilo, nuklearni duh je pušten iz boce i do danas nije u nju vraćen. Kraj hladnog rata je, doduše, smanjio nuklearne tenzije dve u to vreme glavne sile, SAD i SSSR-a, i obesmislio važeću doktrinu „međusobno garantovanog uništenja”, ali time nije završena nuklearna era.

Nuklearne sile – a u taj klub su, zvanično ili nezvanično, pored Britanije, Francuske i Kine, u međuvremenu ušli i Izrael, Indija, Pakistan i Severna Koreja, a tvrdi se da na tome radi i Iran – danas poseduju oko 27.000 atomskih bombi različite razorne moći, od kojih je svaka jača od „dečka” koji je bačen na Hirošimu. U svakom slučaju, dovoljno da se civilizacija zbriše sa lica zemlje i njeni gospodari postanu – bubašvabe.

Istorija je u međuvremenu donela i neke čudne obrte. Japan je, pošto se predao, okupiran od strane američkih snaga, da bi potom postao jedan od najvažnijih američkih saveznika i pod američkim bezbednosnim kišobranom stekao status druge ekonomske sile sveta. Za ratne zločine je suđeno je dvadesetosmorici njegovih vojnih i političkih lidera pred specijalnim tribunalom u Tokiju (1946–1948. – sedam smrtnih kazni), dok je predsednik Truman ušao i istoriju kao veliki državnik.

Za nekoliko godina neće više biti ni preživelih iz Hirošime i Nagasakija, a o strahotama bombe svedočiće još jedino muzej u Hirošimi, otvoren još pre 50 godina, čiji se kustosi danas žale da posetioci ne pokazuju veliko interesovanje za eksponate koji dočaravaju najveće strahote atomskog pogroma civila: u muzeju se zadržavaju samo oko 45 minuta, dok je za njegov kompletan obilazak neophodno bar tri sata.

Milan Mišić