Borba protiv raka dojke da bude nacionalni prioritet

U onkologiji postoje problemi koje je neophodno rešiti, poput nedostatka prostora i kadrova, medicinskih sestara i lekara, istakla je juče prim. dr Ljiljana Stamatović iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Ona je na skupu posvećenom borbi i putu pacijentkinja obolelih od raka dojke za pristup terapijama i lečenju naglasila da je neophodan veći objekat u Beogradu posvećen onkologiji jer je zgrada instituta građena daleke 1939. godine.

– Tada je ta zgrada bila dovoljna za broj pacijenata tog vremena. Sada ih imamo mnogostruko više. Nadamo se izgradnji onkologije 2, čime bi se pacijentkinjama omogućili pristojniji uslovi za lečenje. Nema više mnogo bolnica u kojima su sobe devetokrevetne ili desetokrevetne, kao što je slučaj kod nas. Pacijentkinjama je produžen život zahvaljujući novim lekovima, ali je neophodno da se obezbedi više medicinskog kadra koji će im biti na usluzi. Znamo da ne može sve da se popravi odmah, ali nekad je bitno da se ukaže na prepoznavanje problema. Ne mogu neke stvari da promene samo udruženja pacijenata, niti mogu samo lekari, već svi zajedno moramo da radimo na tome – smatra dr Stamatović.

Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra „Milica”, koje je s lekarima Udruženja medikalnih onkologa organizovalo skup, naglašava da je istraživanje pokazalo da 36,6 odsto žena se ranije vraća na posao sa bolovanja zbog lečenja raka dojke, jer ne mogu finansijski da prežive uz umanjena primanja od 35 odsto.

Dodatni problem je što se neke terapije, poput onih koje se daju subkutano, ne primaju u svim bolnicama, pa bolesna žena mora da putuje u jednom pravcu i 600 kilometara kako bi dobila lek.

– To je primer žene iz Zubinog Potoka koja mora 30 puta da dolazi da bi dobila lek. Takođe, žene moraju da imaju novac da bi platile put, pa naknadno mogu da dobiju refundaciju. Od Vrnjačke Banje do Kragujevca, recimo, moraju da plate najmanje hiljadu dinara, što je za 30 dana 30.000 dinara. A mnoge žive od invalidske penzije koja iznosi 17.000 dinara. Borba protiv raka dojke mora da bude nacionalni prioritet. Ako je sada sve idealno kada je reč o dijagnostici i lečenju, zašto onda godišnje stradaju zbog ove bolesti 32 prepuna autobusa žena? Postoje zakoni i prava, ali se oni negde „gube”. Radosna sam što smo skupili sve one činioce koji mogu uticati na to da se neke stvari promene u ovoj oblasti. Moramo da damo primere i pravu sliku šta se pacijentkinjama dešava na terenu, odnosno onima koji prolaze kroz lečenje – kaže Bondžićeva i dodaje da je cilj bolji kvalitet života i lečenja pacijentkinja.

– Ukazali smo na to kako mi vidimo da organizovani skrining na rak dojke treba da zaživi u većoj meri u Srbiji, na dijagnostiku koju želimo da se obavlja u ustanovama primarne zdravstvene zaštite kako bi se rasteretile bolnice, na neophodnost bolje informisanosti lekara, ali i pacijentkinja – istakla je Bondžićeva.