Da li nas telefon prisluškuje

Da li vam se desila situacija da pričate o patikama, a da dan kasnije vidite fejsbuk oglas za iste te patike?

Da li vam se desilo da razmišljate ili čak sanjate o letovanju u Grčkoj, a da isti dan otvorite „Instagram” i vidite more koje vas mami?

Često me ljudi pitaju kako društvene mreže znaju te podatke o nama, ono o čemu mi pričamo, pa nam već sledeći dan serviraju oglas.

Postoje mnoge teorije zavere o tome, najčešća je ona da mobilni telefoni prisluškuju ono što mi pričamo. Posebno izaziva sumnju to što mnoge aplikacije traže odobrenje da pristupe vašem mikrofonu.

Međutim, društvene mreže, kao i ostale velike firme koje prave aplikacije, demantovale su te insinuacije. Kažu da je to tehnički teško izvodljivo, kao i da, ukoliko bi oni to zaista radili, to bi bilo potpuno nelegalno. Brzo bi bile zatvoreni.

Međutim, uvek ostaje taj tračak sumnje.

Takođe, postoji teorija da telefoni nekako čitaju misli i izvlače ono što mislimo, da su dostigli neki novi nivo neuro prepoznatljivosti, da prepoznaju misli još u začetku i da nam na osnovu toga serviraju oglase.

No, to su teorije. Postoji i zvanično objašnjenje kako mi o nečemu pričamo ili razmišljamo, a „Fejsbuk”, ili neka društvena mreža, nam servira oglase baš o tome.

Najbolje ću vam objasniti kroz primere.

Recimo, ja sednem sa drugarom u neki kafić. Onako kroz priču on mi pomene: „ Da li si čuo da se na Novom Beogradu otvorio novi kafić, lepa lokacija, lepo mesto, super usluga.”

Ja kažem: „ Nisam, ali voleo bih da odem, da vidim kako je.”

Vratim se kući, uzmem telefon, otvorim „Fejsbuk” kad ono oglas – baš taj kafić.

Ja sam u panici, kako je on znao o čemu smo pričali?

Objašnjenje je sledeće. Najpre, budite svesni da skoro sve društvene mreže i aplikacije prate lokaciju vašeg telefona. Čak i kada je internet isključen oni i dalje prate gde se krećete i koliko se zadržavate na nekim mestima.

U našem slučaju, on je „video” da sam ja bio u kafiću. On je takođe „video” i da je moj prijatelj bio u tom kafiću. Prijatelji smo na „Fejsbuku”, pratimo se na „Instagramu”, lajkujemo jedan drugom objave. On je sve to povezao.

Može se desiti da je taj prijatelj ranije posetio kafić na Novom Beogradu, da je označio tu lokaciju ili čak nije morao da označi, „Fejsbuk” je sam registrovao da je on bio na toj lokaciji.

Može se desiti da on čak nije ni bio na toj lokaciji, ali ju je pretraživao, pa je možda tražio fejsbuk ili instagram stranicu, sve je to povezano.

Postoji velika verovatnoća da je on već pričao ili bio sa nekim ko je bio u tom kafiću.

Tako „Fejsbuk” povezuje kockice i dolazi do zaključka da smo mi, ja i moj prijatelj, sličnih godina i interesovanja, da smo bili na istom mestu, i s obzirom da je moj prijatelj izrazio interesovanje ili je bio u kafiću koji se oglašava na „Fejsbuku”, on je zaključio da je pravilno da meni servira oglas o tom kafiću.

Dakle, zvanično objašnjenje je da on nije prisluškivao, već da je na bazi ponašanja mog prijatelja, praćenja lokacija i indikatora ponašanja, kao i svrstavanja zajedničkih osobina, došao do zaključka da bi meni taj kafić bio interesantan.

To je objašnjenje za to da pričamo o nečemu, a „Fejsbuk” nam posle servira oglas o tome.

Šta je objašnjenje a to da mi razmišljamo o nečemu, ne izgovorimo to naglas, čak i sanjamo nešto, a da nam se dan ili dva kasnije prikaže oglas o tome?

Objašnjenje je vrlo sofisticirano.

Imajte u vidu sledeće, kada god koristite telefon, neku aplikaciju ili ste na nekoj društvenoj mreži, one beleže sve vaše aktivnosti, koliko se zadržavate na njima, beleže šta kucate na pretrazi, šta gledate, šta lajkujete, šta komentarišete, ceo vaš životni put.

Vi možete da brišete istoriju i aplikacije, ali to se sve negde beleži i on skuplja ogromnu količinu informacija o vama, kao i o vašim prijateljima, rođacima, partnerima, svima koji su u vašem okruženju i na osnovu svih tih informacija on stvara sliku o vama.

Na bazi vašeg ponašanja koje je često na podsvesnom nivou, on zaključuje šta je vaš naredni korak u iteracijama koje se ponavljaju tokom vremena.

On poznaje vaše navike ponedeljkom ujutru, petkom uveče, zna šta radite za vikend, koliko vremena provodite kući, a koliko na poslu. Sve to vaš pametni telefon zna i na osnovu toga on može zaključiti koji će oglas biti dobar za vas i da vam treba neki proizvod ili usluga čije ime vi niste ni izgovorili, samo ste razmišljali o tome.

Kompjuter može biti jako inteligentan, a algoritam jako napredan.

To je dakle neko logično i racionalno objašnjenje.

Naravno, ne isključujem nijednu teoriju, vreme nam je pokazalo da je sve moguće, vi ćete odlučiti u šta da verujete.

Kako možete da se zaštitite i da li je to uopšte moguće?

Ukoliko aktivno koristite pametni telefon i internet gotovo je nemoguće da se zaštitite, uvek će on da ima informacije o vama i zaista, ukoliko ne isključite internet, zaista je teško.

Međutim, mislim da vi treba da izvučete dobro iz toga.

Naime, mnogo je bolje da vam algoritam prikazuje personalizovane oglase.

Recimo meni treba trenerka. Mnogo je bolje da mi prikazuje oglase o trenerci nego da mi prikazuje oglase o pegli ili veš mašini, koje mi nisu potrebne i ne zanimaju me.

Treba da pomognete algoritmu da vas bolje upozna. Da vidi šta su vaša očekivanja i interesovanja. Onda će vam servirati one oglase koji su vama interesantni.

Najvažniji savet je da vi kontrolišite tehnologiju, ne dajte da tehnologija ili društvene mreže kontrolišu vas. Ako dozvolite da one kontrolišu vas, da vam stvaraju navike i utiču na mišljenje, bićete u velikom problemu.

Dakle, kontrolišite vi njih, budite sve vreme svesni tih informacija i neuromarketinga, pomoću kojih vam on servira informacije i poruke.

Iskoristite i uzmite ono što vam je korisno.

Stručnjak za digitalni marketing