Je l" počeo rat
(ЕПА ЕФЕ - Олег Петрашчук)
Ujutru, oko 5, kada sa „čardaka” siđem da napravim kafu, onako pospan obično pitam suprugu: „Je l' počeo rat".
Ranije je to bila lepa šala, onda je postala gruba šala a sada je to prava neslana šala. Vremena se menjaju rapidno, rekli bi naši Ju-tuberi.
A zašto pitam baš suprugu? Ona, nesuđeni pravnik, stalno drži u ruci tablet, prati opozicionu štampu, a ima mnogo fejs prijatelja. Sve suprotno meni, penzionisanom inženjeru, koji jedino prati cene kuća, akcija, zlata i čita samo „Politiku”.
Da budem iskren - odem i na „Pravdu” (onu sa .ru) i kineski „Globaltimes” (kada nije usporen). Sve ostalo sam zabranio sebi. Teškom mukom, moram priznati.
Međutim, pisanje nisam zabranio sebi, ali i tu nemam rezultate. U glavi se sve pobrkalo. Ostao sam bez reči... ili sam već sve rekao, pitam se?
Naime, još 2014-te pisao sam u Politici kako Novaka ne vole ovde u Australiji, kako nam okreću leđa čim čuju da smo Srbi, kako su nam banke uvele sankcije „zbog Krima” i poslednje - kako smo kupili farmu u strahu od rata.
Upozoravao sam ali niko nije slušao i sada imamo „specijalnu operaciju”.
A kakva je situacija u svetu? Ukratko: Sa Zapada viču da sledi globalna depresija, treći svetski rat i kraj civilizacije (valjda njihove). Sve je to nasuprot komunističkoj Kini, koja kao „mirna voda" ulazi na sva otškrinuta vrata, tiho kaže da iza svega stoji Vašington, ali samo onima koji hoće to da čuju.
Prodaju svoju (još uvek jeftinu) robu i jačaju (još uvek slabiju) vojsku.
Od kako je petro-dolar ozbiljno ugrožen, svet se podelio na dva bloka: „Protiv Putina" i „Za Putina", što u praksi znači „Za Ameriku" ili „Protiv Amerike". A jedinica mere je reč - sankcije.
Suprotno tvrdnjama njihovih medija da su „svi sa njima”, blok im broji samo 14 odsto stanovništva planete Zemlje.
Imperije su oduvek dolazile i odlazile, a nas je zadesila baš ta smena. A onu drugu, smenu društvenog sistema, ne smem ni da pomenem, jer će algoritmi iz AI (veštačke inteligencije) odmah da me obrišu. Desilo se to mnogima.
Naime, ovo kucam direktnu u „usta aždaje”, na društvenoj mreži, izbegavajući sve one opasne reči, kao u vreme prohibicije.
Hteli ste ukratko,.. a inače nemam ni snage ni volje da dalje pišem. Idem da preko Interneta (dok još radi) naručim poljoprivredni traktor iz Kine. Solarne panele i baterije sam već instalirao. Fali mi zemunica, ali računam da imam još vremena.
A na pitanje "Je l' počeo rat" moj odgovor je - jeste.
A kada i po kojoj ceni će se završiti, to ne znam.
Ipak znam da će pobediti „istina, pravda i sloboda”, kao i da treba da ostanemo na toj strani.
Džordž Petrović - Đole, Melburn
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika