Uči li Partizan na svojim greškama

Partizan već pet godina nije bio prvak države, a u poslednje dve sezone nije baš ništa osvojio. Večeras u Ivanjici (20 časova), protiv Javora, počinje nova borba za bodove. Biće to nagoveštaj kuda „crno-beli” idu s novim trenerom.

Nekada se govorilo da se na greškama uči. Partizan ih je u fudbalu, ne samo poslednjih godina, poprilično načinio. Da li je izvukao neke pouke iz toga?

Razume se, naše klubove ne treba poistovećivati s onima iz Evrope, koji „čerupajući” zemlje kakva je Srbija, jačaju svoje timove, a oslabljuju naše. Ali, pored te i drugih viših sila postoji i ono o čemu sami odlučujemo i o čemu ćemo uvek moći sami da odlučujemo.

U Partizanovom slučaju već vrlo dugo se igra preterano sporo i bez siline. Bilo je u pojedinim razdobljima, čak i u skorije vreme, perioda drukčije igre, ali bi te varnice brzo zgasle.

Igranje na sigurno, uz vraćanje lopte nosi rizik da se ona izgubi u zoni za protivnapad. Protivnički igrači, zbijeni pred svojim šesnaestercem, praktično mogu da predahnu dok se„crno-beli” dodaju po širini na bezopasnom rastojanju od suparničkog gola. Bolje je opterećivati zadnju liniju rivala stalnim pokušajima, pa i ako se pogreši na tom delu igrališta ne preti opasnost od kontranapada.

„Crno-beli”, sem Natha, nemaju kreativnog fudbalera. On bi mogao i da održi neku lekciju saigračima kako da se iznenadi protivnik. Ali, uslov za to je da se  ne čeka loptu u mestu.

Partizan se do sada prilično oslanjao na povratnike. Ali, ti igrači, koji su odlazili iz Humske kao vrlo davoriti, te svoje mogućnosti su istrošili u inostranstvu i vraćali su uglavnom nespremni i nezalečeni.

Pitanje je koliko sami fudbaleri izvlače pouke iz svoje igre, uključujući i svoje greške. Utisak je da je vrlo malo onih koji iz svake situacije nastoje da izvuku najviše što se može.

Na primer, zimus, u „večitom derbiju”, Zdjelar, inače vrlo požrtvovan, nije ozbiljnije zasmetao Rodiću da centrira, posle čega je Partizan i primio gol. Ili u poslednjem finalu Kupa Srbije Lutovac je jurio za Kataijem preko pola terena i kada je Zvezdin igrač došao u mrtav ugao za njegovog gonioca kao da se završio posao. Umesto da, ako treba i za svaki slučaj, pokrije svoj gol, preobratio se u najbližeg posmatrača i to bez ikakvog razumevanja situacije. I tad je pao pobedonosni gol „crveno-belih”.

Na toj utakmici Katai je postigao i prvi pogodak, jer je potpuno sam primio loptu na oko 25 metara od gola i neometan došao s njom do ivice kaznenog prostora odakle je precizno gađao. Na istog igrača je odbrana „crno-belih” zaboravila i jesenas, kada je u finišu ostao potpuno sam pred golom i glavom, kao na treningu, izjednačio.

Inače, na poslednjih sedam utakmica (u prvenstvu i Kupu Srbije) Partizan nijednom nije pobedio Crvenu zvezdu. Čak i kad nije poražen od takvog ishoda su komšije imale veću korist.

Na tim utakmicama nije išlo ni Gomesu, jednom od retkih centarfora, koji umeju da driblaju i sami sebi stvore priliku. Ali protiv Zvezde on gotovo da i nije ušao u šansu što potvrđuje koliko njegovi saigrači iz veznog reda nisu bili na visini zadatka.

Partizan se u prošloj sezoni do poslednjeg kola borio za prvo mesto, što je kakav-takav napredak u odnosu na minule kada je odavno pre kraja morao da se rastane od takve nade. U Evropi je, za naše prilike, ostvario zapažen učinak.

Istina, Liga konferencija nije zbir najjačih timova, ali je Uefino takmičenje i zato osmina finala nije mali uzlet. Bilo je tu i podviga, i neizvesnosti, a i suočavanja sa surovom stvarnošću protiv Fejenorda. Za veće uspehe „crno-beli” bi morali da raščiste sa sobom, da na terenu iskažu neuporedivo veće samopouzdanje.

Ali, šta s loptom, kako pokrivati protivnika, dobri šutevi i slično im je manjkalo i protiv timova manjih dometa u domaćem prvenstvu. Na primer, neiskorišćen penal protiv novosadskog Proletera, koji je ispao iz lige, pa, takođe 0:0 na svom stadionu, protiv Napretka i ode sanak pusti.

U predstojećoj sezoni u Partizanu imaju razlog više da baš cede suvu drenovinu. Ukoliko Crvena zvezda opet bude šampion izjednačiće se s njim po broju uzastopno osvojenih titula prvaka Srbije („crno-beli” su bili na prestolu od 2008. do 2013).