Inteligentan život nije mogao da nastane bilo gde osim na Zemlji

Istraživači Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford proučavali su verovatnoću ključnih trenutaka u evoluciji života na Zemlji i zaključili da bi bilo praktično nemoguće da se takav život razvije na isti način bilo gde u svemiru. 

Decenijama, naučnici, pa čak i filozofi tragaju za odgovorom na Fermijev paradaks – kako to da smo u beskonačno velikom univerzumu mi jedini inteligentni život sa kojim smo se ikada susreli? Čak i na samoj Zemlji, pitaju se, kako to da smo mi jedina vrsta koja je ikada razvila naprednu inteligenciju? 

Postoji bezbroj prirodnih, ali izuzetno srećnih načina na koje je Zemlja posebna, zaklonjena, zaštićena i prilagođena da se na njoj razvije život. A neki ključni momenti nastajanja života izgledaju mnogo verovatniji od drugih na osnovu onoga što se zaista dogodilo. 

„Činjenica da je životu trebalo više od milijardu godina da od eukariota nastanu prokariotski prekursori navodi na zaključak da je još manja verovatnoća da dođe do razvoja višećelijskog života, za koji se smatra da je nezavisno nastao više od 40 puta“, objašnjavaju istraživači, prenosi RTS. 

Rana pojava abiogeneze je jedan primer koji se često navodi kao dokaz da jednostavan život mora biti prilično uobičajen u celom Univerzumu. U ovom radu, istraživači sa čuvenog Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford nastavljaju da se pitaju kako je sve to moguće i šta to znači. Među istraživačima su i matematičari koji rade neku vrstu forenzičke matematike o istoriji Zemlje. 

U ovom slučaju, oni su koristili Bajesov model faktora koji se odnose na evolucionu tranziciju, što su ključne tačke u kojima se život na Zemlji pretvorio iz mulja u eukariote, na primer i od fisije i druge aseksualne reprodukcije u seksualnu reprodukciju, što je u velikoj meri ubrzava stopu mutacije i razvoja vrsta mešanjem DNK kao što se podrazumeva. 

Većina ovih „evolucionih tranzicija“ je slabo shvaćena i nisu dobro proučena od strane naučnika verovatnoće. Koristeći svoj model, ovi naučnici tvrde da je veća verovatnoća da je ova serija srećnih okolnosti na Zemlji koje su pogodovale nastanku života, trajali mnogo duže. 

Prvo, Zemlja je imala sreće da temperatura njene površine bude pogodna i da bude zaštićena od opasnosti iz svemira. Zatim su se pojavili gradivni blokovi života, a sve ovo dogodilo se mnogo pre nego što su se pojedinačne ćelije uopšte pojavile.