Erdogan vodi rat s Kurdima i preko NATO-a

U Ankari pažljivo prate rasplet povodom ulaska u NATO Švedske i Finske, koje su se, posle podizanja turskog veta, obavezale da će zaoštriti stav prema „kurdskim teroristima” i „Gulenovim zaverenicima” koji su našli utočište u Skandinaviji. Taj proces sigurno neće ići bez trzavica pošto se na startu suočava s mnogim preprekama i uslovljavanjima.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan preko Stokholma i Helsinkija traži i od starih članova NATO-a da zaoštre stav prema teroristima iz Turske, u čemu je delimično već uspeo.

„Zahvaljujući našem angažovanju na listi terorističkih organizacija u NATO-u su se sada našli FETO (sledbenici imama Fetulaha Gulena koji su pokušali državni udar), Partija demokratske unije, kao i Jedinice za zaštitu naroda u Siriji. Dosad je to samo bila Radnička partija Kurdistana (PKK)”, kaže Erdogan.

Proces proširenja NATO-a nailazi na prepreke i u Skandinaviji. Poslanici Leve partije Švedske na jednom političkom skupu u znak protesta protiv dogovora svoje vlade sa Ankarom pojavili su se sa zastavama zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i Jedinica za zaštitu naroda, koje su u Turskoj optužene za terorizam. U Ankari su zabrinuti pošto su se Švedska i Finska obavezale da će stati na put propagandi „kurdskih terorista” na svojoj teritoriji. Od nordijskih zemalja se očekuje da Ankari izruče, kako kažu u Turskoj, ekstremiste i da ukinu embargo na prodaju oružja koji su joj uvele zbog prekogranične vojne intervencije u Siriji.

„Ponašanje Leve partije je neprihvatljivo. Svi znamo da je još vlada Ulofa Palmea 1984. godine označila PKK kao terorističku organizaciju jer ona na svojoj savesti nosi mnogo nevinih žrtava”, izjavila je švedska ministarka spoljnih poslova An Linde.

Posle izbijanja krize u Ukrajini proces prijema Švedske i Finske u NATO otvoren je po ubrzanoj proceduri. Alijansa želi hitno da ojača svoje istočne granice prema Rusiji. Parlamenti Kanade i Nemačke su već verifikovali protokol o članstvu Švedske i Finske. Sada je na potezu preostalih 28 zemalja.

U Ankari pažljivo prate razvoj u Skandinaviji i upozoravaju saveznike NATO-a: lopta je sada u vašem dvorištu. Obećanja dve zemlje su važna, ali za nas je najvažnije njihovo ispunjenje. Turski parlament će blokirati prijem Švedske i Finske ukoliko one ne ispune svoje obaveze, bez uvijanja upozoravaju u vladi.

Ministar pravosuđa Bekir Bozdag je potvrdio da je Turska već obnovila zahteve za izručenje pripadnika „terorističkih grupa” koji su ranije u Stokholmu i Helsinkiju odbijani ili ih nisu ni razmatrali. Ankara sada od Finske traži dvanaest članova PKK i sledbenika imama Gulena, koji su sredinom 2016. godine pokušali da izvedu državni udar, dok se od Švedske zahteva ekstradicija više od dvadeset ekstremista. Prema otkriću medija, to je samo početak – na tom spisku je više od 70 lica. Među njima je i ugledni novinar Bulent Kenes, glavni urednik dnevnika „Zaman”, nekada najtiražnijeg lista u zemlji, koji je ugašen 2016. godine pod optužbom da je podržavao teroristu imama Gulena. On je pobegao iz zemlje i živi u Stokholmu.

„Optužbe protiv mene su izmišljene. Ne plašim se da ću biti izručen jer bi to bila izdaja vrednosti švedske demokratije. Sudovi su ovde nezavisni od političara. Ovo nije test za Erdogana, ovo je test za švedske političare”, izjavio je Kenes za Bi-Bi-Si i dodao da po švedskim zakonima nije dozvoljeno izručenje građana koji su optuženi za „politički kriminal”.

Kurdi koji su našli utočište u Skandinaviji nadaju se da će delioci pravde poštovati domaće zakone i da ih neće, kako ističu, „prodati Turcima”. Pogotovo što su neki od njih u međuvremenu stekli švedsko ili finsko državljanstvo i ne mogu da budu izručeni drugim zemljama.

U Ankari se nadaju da će vlade Švedske i Finske ispuniti svoje obaveze pošto su se od početka našle pod pritiskom i vodećih zemalja NATO-a, pre svega Amerike, koje prijemom skandinavskih država žele da upute određenu poruku Moskvi posle vojne intervencije u Ukrajini. Zapadni mediji otkrivaju da je predsednik SAD Džozef Bajden iza javne scene navodno odigrao značajnu ulogu da ubedi Erdogana da povuče najavljeni veto na ulazak Stokholma i Helsinkija u vojni savez.

Na tu kartu sada očevidno igra i predsednik Erdogan.

„NATO je jak samo s Turskom”, izjavio je on u intervjuu za nacionalnu TV mrežu TRT. Ankara ima, posle Amerike, najbrojniju armiju u alijansi i nezamenljivu stratešku ulogu na jugoistočnom krilu ovog vojnog saveza.