Inflacija pogurana većim rastom cena hrane i energenata

Ubrzanje međugodišnje inflacije sa 10,4 odsto u maju na 11,9 odsto u junu vođeno je nešto višim rastom cena hrane i energenata od očekivanog, pri čemu se njihov doprinos ukupnoj inflaciji i dalje kreće oko 70 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.

Inflacija je u junu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na mesečnom nivou iznosila 1,6 odsto.

S druge strane, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri i dalje je znatno niža od ukupne i u junu je iznosila 6,7 odsto, navodi NBS, prenosi Tanjug.

Polovina mesečne inflacije u junu od 1,6 odsto posledica je rasta cena hrane (2,3 odsto), dok je druga polovina posledica rasta cena energenata (2,7 odsto) i rasta cena u okviru bazne inflacije (0,9 odsto).

U okviru cena hrane, rast cena prerađene hrane iznosio je 1,9 odsto, što je nešto sporiji tempo nego maju (2,3 odsto).

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u junu bile više za 15,4 odsto, a cene neprerađene hrane za 25,4 odsto.

Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane.

Kretanje cena energenata je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast cena u junu iznosio 4,7 odsto.

Pod uticajem snažnijih troškovnih pritisaka i veće uvozne inflacije, u junu je nastavljen i rast bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), pri čemu je taj rast bio manji od očekivanog.

Bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, navode iz NBS.

Tome je nastavila da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.

Smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja avgusta 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao i odluka o ograničavanju cena pojedinih životnih namirnica, kažu u centralnoj banci.

Prema projekciji NBS iz majskog Izveštaja o inflaciji, s dolaskom nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša, inflacija bi od avgusta ove godine trebalo da ima opadajuću putanju.

U granice inflacionog cilja, koji iznosi 3 ± 1,5 odsto, inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije, koji se odnosi na naredne dve godine.

Srbija je smanjila svoj dolarski dug na 11,5 odsto

Direktor Sektora Narodne banke Srbije (NBS) za monetarne i devizne operacije Nikola Dragašević rekao je danas da nema informaciju da su građani značjano više kupovali dolar ili švajcarski franak od kada su se kurs evra i dolara izjednačili.

Evro i američki dolar izjednačili su se prvi put u poslednjih 20 godina, pa evro vredi tačno jedan dolar.

On je gostujući na RTS-u kao razloge naveo pojačanu neizvesnost zbog inflacije, energetske krize i krize u Ukrajini, pa investitori idu ka sigurnijim valutama, među kojima dominaciju ima dolar.

Dragašević je naglasio da za NBS jačanje dolara nije neočekivano, jer je to proces koji traje već godinu i po dana i da centralna banka unapred priprema rezerve da bi obezbedila finasijsku stabilnost.

"Zajedno sa Vladom Srbije i predsednikom radi se na tome da se devizne i zlatne rezerve u vremenima kada je to moguće pojačaju. Guverner je odlučila da nakon detaljnih analiza 2019. kupi dodatne količine zlata na međunarodnom tržištu, kupuje se iz domaćeg okruženja, od maja dodatno povećavamo devizne rezerve za više od 700 miliona u poslednja dva meseca, predviđamo određena kretanja i za to se pripremamo, da ne budemo iznenađeni onim što može doći na jesen i zimu", rekao je Dragašević, prenosi Tanjug.

Objasnio je da su Vlada Srbije i NBS radili su na tome da smanje izloženost javnog duga prema dolaru, sa 34 odsto, koliko je iznosila krajem 2016. godine, na 11,5 koliko je učešće dolarskog duga u javnom dugu prema poslednjim podacima.

Dragašević je ocenio da je za nas važno da kurs dinara ostane stabilan, jer daje finansijsku stabilnosti i stabilnost cena.