Povrtari se bore sa dve nepogode

Glogonj – Uspeli su glogonjski povrtari da između dve suše povade mlad krompir po kojem su najpoznatiji, beli i crni luk, skinu prvu boraniju i grašak. Oni vredniji zasadili su kupus, brokoli, karfiol, prokelj. Paprika je ovde mahom pod plastikom, ali svi zajedno, nikada više nisu zalivali. Bunari se prazne, a oprema – rasprskivači, creva, alat, ručne pumpe za navodnjavanje, svake večeri se moraju pakovati i nositi sa njive pa ponovo vraćati i montirati jer su na meti lopova. Tako se ovde, kažu, bore sa dve nepogode.

„Ne zna se šta je skuplje, da li ovo što prodajemo mi koji gajimo povrće na njivama ili ono iz plastenika. Ovaj posao radim skoro četrdeset godina i ne pamtim da smo morali toliko da zalivamo da bi biljke održali u životu i donele kakav takav rod, a to košta. Jesmo postigli solidan kvalitet onoga što je opstalo, ali je mnogo biljaka ostalo neoprašeno, ili su cvetovi pootpadali. Mnogo ih je i usahlo još na vrežama, a kad nema robe, cena joj raste”, kaže za „Politiku” Dobrica Mitevski i dodaje da je za karfiol i druge kupusnjače koje takođe gaji, za sada rano da se daje prognoza jer uprkos neprekidnom navodnjavanju strepi za mlade biljke koje su stalno u suvoj zemlji. Pribojava se i da će ova tropska klima dodatno namnožiti i insekte. Uslovi za njihovo razmnožavanje su povoljni, da će ih sigurno biti nekoliko generacija više nego što je uobičajeno, što znači veću upotrebu zaštitnih sredstava, a i to poskupljuje proizvodnju.

Na drugoj strani atara, u Banatskom Brestovcu tvrde da je uzgajanje paprike na otvorenom prostoru postalo gotovo neizvodljivo u ekstremno suvim uslovima. Dodatni trošak je podizanje plastenika, jer nažalost, dodaju, ovde u rodnom Banatu, pod otvorenim nebom, svaka „prirodna” proizvodnja postaje teška. Takva ulaganja su velika, ali će bar obezbediti potreban kvalitet roda koji mora da se plati. Od paprike pa i od svoje „Paprikijade” ovde su gotovo odustali, jer se njena proizvodnja ne isplati, komplikovana je i traži mnogo rada. Paprika često poboljeva, napadaju je štetočine, teško se bere i najviše od svih kultura traži vodu.

„Mušterije se često raspituju da li je roba iz plastenika i daju prednost onoj gajenoj na otvorenom, jer je prirodnija. I mi bi da tako radimo, ali se klima promenila, sve je više tropskih vrućina koje dugo traju i iscrpljuju i biljke i nas. Mi smo poznati i po bostanu koji voli vrućine, ali smo i prošle, a biće tako izgleda i ove godine, morati da prirodi pripomognemo stalnim zalivanjem. I opet je pitanje kako ćemo proći, jer zalivanje i kiša nisu isto. Ja sam površine ove godine smanjio, rasad proizvodim sam, pa sam tu prošao jeftinije, u setvi koja nikada nije bila skuplja. Inputi su otišli trostruko, pa na kraju više i ne znam hoću li imati ikakvu zaradu, a jedino u šta sam siguran jeste da će se kupcima ove sezone, od cena vrteti u glavi”, kaže Zoran Aničić, povrtar iz Banatskog Brestovca.