Sumnjaju li Amerikanci u Zelenskog

Dok se situacija na frontu komplikuje za ukrajinsku vojsku, na političkom nivou se odvija pravi podzemni rat. Ima li i tračka istine u optužbama Viktorije Šparc na račun desne ruke Volodimira Zelenskog ili je sve tek samo politička igra s višestrukim ciljevima? Republikanska predstavnica u Kongresu, poreklom iz Ukrajine (u SAD je došla 2000, a u Predstavnički dom Kongresa izabrana je 2020. ispred Indijane), pozvala je u otvorenom pismu predsednika Džozefa Bajdena da Kongres informiše o obaveštajnim podacima američkih službi o šefu kabineta ukrajinskog predsednika Andreju Jermaku, koga je optužila da radi za Ruse.

U javno objavljenom pismu se ne precizira o čemu je, u stvari, reč, ali postoje zatamnjeni delovi pisma. Svoje navode Šparcova je pažljivo proširivala u naknadnim objavama na društvenim mrežama i izjavama medijima i na taj način istrajavala u optužbama. Iz svega toga postalo je jasno da ona Jermaka optužuje za odavanje različitih obaveštajnih podataka, antidržavne poteze u Ukrajini i navodne veze s Rusijom. Konkretno, optužbe se odnose na odavanje informacija Belorusiji i Rusiji o ukrajinskoj operaciji hvatanja ruskih pripadnika paravojne formacije „Vagner” pre dve godine, što je dovelo do njenog neuspeha. Šparcova smatra i da je Jermak kriv zbog loše vođenih mirovnih pregovora s Rusijom pre nego što je rat započeo, kao i uveravanja ukrajinskog rukovodstva da Rusija neće napasti Ukrajinu, suprotno američkim obaveštajnim upozorenjima, što je dovelo do izostanka priprema za rat u Kijevu. Na spisku su i sabotaža odbrane Hersona i tragičan kraj delova bataljona „Azov”, kao i namerno odlaganje imenovanja tužioca Specijalnog antikorupcijskog odeljenja preko svog zamenika Olega Tatarova.

A najvažniji deo njenih optužbi odnosi se na temu da je Jermak „ruski špijun”, što dovodi u pitanje položaj samog Zelenskog i podrazumeva odsustvo kontrole nad ogromnom američkom finansijskom i oružanom pomoći, koja se kontinuirano dodeljuje Ukrajini. Šparcova je sada zaoštrila priču otvarajući sumnju da, ako novac i naoružanje ne idu direktno Ukrajincima, onda svakako nestaju ilegalnim kanalima. U intervjuu za medije ona je istu tezu proširila podsetivši da se i drugi kongresmeni pitaju kako se troši američki novac koji ide u Ukrajinu, „jer trenutno ne postoji sistem koji nam omogućava da to proverimo”.

Šparcova je bila prvi američki zvaničnik koji je posetio Ukrajinu tokom rata i već tada je od vlasti u Kijevu tražila uspostavljanje nadzora nad novcem koji stiže. Pojasnila je da se sastala sa čelnicima kabineta predsednika i parlamenta kako bi iznela predloge za mogući sistem nadzora nad korišćenjem američke pomoći, „ali Kijev se nije složio s tim”. Kasnije je ponovo pokretala to pitanje, a od samog početka rata imala je kritički odnos prema celoj situaciji, pa je samo dva dana po izbijanju rata na „Tviteru” napisala: „Srbi kažu: U ratu političari daju municiju, bogati daju hranu, a siromašni svoju decu... Kada se rat završi, političari uzimaju preostalu municiju, bogati dobiju više hrane, a siromašni traže grobove svoje dece.”

Povodom njenih najnovijih optužbi da se ispita rad Jermaka odgovor iz Kijeva je bio oštar. Šparcova je optužena da upravo ona radi za Ruse i da pokušava da potkopa poverenje između Ukrajine i SAD. Protiv nje su se oglasili i kongresmeni iz Demokratske stranke, tako da otvoreno pismo Šparcove ne odražava stav Bele kuće, nego joj stvara probleme. Ukoliko se republikansko potkopavanje Bajdenove administracije u novembru završi osvajanjem većine, onda bi njene optužbe poslužile kao osnova za obustavu slanja novca i oružja Ukrajini i posledično zahlađenje odnosa između Vašingtona i Kijeva.

Što se tiče unutrašnjih političkih prilika u Ukrajini, potpredsednica vlade Irina Vereščuk smatra da iza ovog pisma stoje neke osobe iz same Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je preko svog predstavnika Olega Nikolenka u pismu Šparcove videlo „otvoreni pokušaj da se u američku politiku vrate klasični ruski propagandni narativi o navodnoj povezanosti ukrajinskog rukovodstva s Rusijom i da se naša zemlja uvuče u unutrašnju politiku SAD”. Demokratska kongresmenka Marsi Kaptur je takođe nagovestila da je reč o diskreditaciji ukrajinske vlade i pomaganju Putinu i njegovim propagandistima.

Šparcova, međutim, ne odustaje, a u Ukrajini se razmatraju motivi za njenu akciju. Najmanje verovatna verzija je da administracija preko nje upućuje poruku Zelenskom, jer bi to učinili direktno u svakodnevnim kontaktima na različitim nivoima.

Prema drugoj verziji, njenu izjavu su inicirali i za nju lobirali Jermakovi neprijatelji u Ukrajini, na šta ukazuje i potpredsednica vlade, mada je prilično neverovatno da je Jermak „ruski čovek”, jer bi do sada bio raskrinkan. Kako kažu sagovornici ukrajinske „Strane”, do sada bi Zelenskom na to već ukazali ambasadori SAD i Velike Britanije. Treći motiv je već pomenuta kampanja za predstojeće američke izbore.

Jermak zaista ima veliki broj neprijatelja u zemlji, uključujući antikorupcijske aktiviste povezane sa zapadnim ambasadama, ali i ne samo njih, jer je postao veoma uticajna osoba od poverenja Zelenskog. Zbog toga je navodno došlo do nesuglasica između Zelenskog i njegovog druga iz detinjstva, šefa obaveštajne službe Ivana Bakanova. Koristi od udara na Jermaka, samim tim i na Zelenskog, imaju i drugi politički akteri, poput Petra Porošenka, koji su odmah „uskočili” na ovaj medijski talas.

Ko je Andrej Jermak

Zelenski je u februaru 2020. Jermaka (50) imenovao za šefa svoje kancelarije. On je prethodne godine odleteo u Moskvu i doveo kući 35 Ukrajinaca koji su bili u ruskim zatvorima. Važi i glavnog čoveka Zelenskog za veze s Vašingtonom. Njegovo ime se pojavljivalo i tokom saslušanja u procesu impičmenta protiv Donalda Trampa: naime postoje dokazi da je bio u kontaktu s ličnim advokatom bivšeg američkog predsednika Rudijem Đulijanijem. Jermak se sreo s Đulijanijem, koji je „snažno” urgirao da pokrene istragu koju je Tramp želeo o poslovima svog demokratskog rivala Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera u Ukrajini.