Nova muzička era na Internetu

Muzičko tržište na Internetu ne miruje. Pretplatnički on-lajn servis za muzičke sadržaje „Rapsodi” prošlog meseca pokrenuo je svoju prodavnicu nezaštićenih MP-3 fajlova, pridruživši se na taj način veb-sajtovima „Amazon” i „Napster”, pionirima masovne prodaje nezaštićenih mp3 fajlova na globalnoj mreži.

Svetski lider u ovoj oblasti – „iTunes” kompanije „Epl” zbog velikog pritiska najvećih diskografskih kuća samo je delimično pustio u prodaju muzičke fajlove koji nisu zaštićeni od kopiranja, kao što je, na primer, kompletan katalog diskografske kompanije EMI, sa koga su digitalne restrikcije povučene u maju. Reč je o muzičkim fajlovima visokog kvaliteta kompresije – ali za njih važe i više cene u odnosu na pesme koje su zaštićene.

Nasuprot tome, u svom katalogu „Rapsodi” odnedavno ima pet miliona nezaštićenih pesama. Cena „skidanja” je 99 centi po pesmi ili deset dolara po albumu, a servis je, kao i do sada, moguće koristiti samo na području SAD. Jednom „skinute” pesme mogu se zatim neograničeno puta kopirati u različite uređaje visoke tehnologije pomoću kojih je moguće reprodukovati muziku – od portabl uređaja za reprodukciju digitalne muzike, kao što je na primer „iPod”, do mobilnih telefona poslednje generacije.

(/slika2)„Rapsodi” je ozvaničio i partnerstva sa kompanijama „Verizon”, „Yahoo”, „iLike” i MTV. Dugoročni cilj je da se poslovanje firme proširi i na tržište mobilne telefonije i masovnih društvenih veb-sajtova kao što je npr. „Fejsbuk”, čime se proširuju multimedijalni potencijali visoke tehnologije.

„Napster” je bez premca kada se govori o veličini digitalnih kataloga nezaštićene muzike, sa neverovatnih šest miliona „otvorenih” pesama u ponudi. Bil Pens iz ove firme je u članku „Budućnost on-lajn muzike: zašto će zatvorene platforme propasti”, između ostalog, zapisao:

„Muzički fanovi su rekli svoje. Njima je potreban komfor, lakoća upotrebe i široka operabilnost koju nudi nezaštićeni mp3 format. Njima je potrebno jedno mesto na kome mogu da pronađu svu muziku koja ih interesuje. Ako DRM nastavi da proizvodi barijere, biće sklonjen u stranu, a industrija će u bliskoj budućnosti prihvatiti otvoreni mp3 fajl kao standard digitalne muzike.”

DRM (skraćenica od „digital rights management”) je softver kome su najveće diskografske kuće pribegle kako bi zaštitile muzičke sadržaje na koje polažu autorska prava od neautorizovanog kopiranja. „BMG Sony” je prvi pribegao ovakvom rešenju 2002. godine. Mnogi kritičari DRM softvera su u njegovoj upotrebi videli očajnički pokušaj diskografskih koncerna da zadrže svoje pozicije na tržištu koje se masovnom upotrebom digitalnih formata svakodnevno menja već više od decenije. Hakeri nisu trošili vreme na kritiku ovog softvera, već su svakom vidu ovakve zaštite našli „Ahilovu petu”, koja se u stručnim informatičkim krugovima zove „analogna rupa”. Pošto je doneo više štete nego koristi, DRM su kao sistem zaštite već odbacile neke diskografske kuće.

Statističke brojke su neumoljive: od 1997. godine, kada je na svetskom nivou profit od prodaje kompakt diskova imao vrhunac od 45 milijardi dolara, prihodi od ovog formata svake godine strmoglavo padaju, poslednji validni podaci datiraju iz 2005. godine, kada je inkasirano oko 30 milijardi dolara.

Sa druge strane, digitalno muzičko tržište doživljava procvat. U 2007. godini zabeležen je prihod od tri milijarde dolara, što je za 40 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. Osamdeset posto 20 najvećih hitova prošle godine u Velikoj Britaniji „skinuto” je preko Interneta.

Ovakav sled stvari dovodi do standardizacije jednog formata za muzičke fajlove na svim uređajima, što se u prethodnih nekoliko godina nametnulo kao najveći problem slušalaca. Neki portabl muzički uređaji su puštali isključivo „zaštićene” fajlove, drugi su bili ograničeni na reprodukciju muzičkih formata firme proizvođača dotičnih uređaja, koji se nisu mogli puštati na uređajima drugih proizvođača. Sada se pruža lepa mogućnost da u bliskoj budućnosti sve bude podređeno slušaocu, a ne diskografskim kućama, kao što je to bio uglavnom slučaj do sada.

Ono što brine čelne ljude u oba sektora muzičke industrije svakako je podatak da na 20 nelegalnih „daunloudova” dođe tek jedan legalan. Stepen tzv. razmene fajlova putem Interneta dostigao je ogromne razmere i čini se da je svaki pokušaj muzičke industrije da ograniči razmenu muzičkih materijala na mreži unapred osuđen na neuspeh. Čuvena replika iz crtanog filma „ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži” izgleda da važi i u ovom slučaju.