Molimo građane da kontrolišu naš rad

Bio je od­bor­nik u Skup­šti­ni gra­da, član Grad­skog ve­ća, a za­tim je dva i po man­da­ta vo­dio op­šti­nu Obre­no­vac. Po­sle ostva­re­nog pu­no­let­stva u po­li­ti­ci Mi­ro­slav Čuč­ko­vić otvo­rio je vra­ta ka­bi­ne­ta broj 13 u Skup­šti­ni gra­da i ime­no­van je za grad­skog me­na­dže­ra. Pred njim i no­vom Grad­skom upra­vom je, ka­ko se na­ja­vlju­je, jed­na od te­žih zi­ma pa će se vi­de­ti ko­li­ko će mu ovaj broj „do­ne­ti” oba­ve­za, po­sla, ali i sre­će.

„Ušli” ste u ci­pe­le grad­skog me­na­dže­ra i do­šli na funk­ci­ju ko­ja za vre­me pro­šlog man­da­ta gra­do­na­čel­ni­ka i za­me­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka ni­je po­sto­ja­la. Ka­ko se­be vi­di­te na tom me­stu?

In­sti­tu­ci­ja Skup­šti­ne gra­da, gra­do­na­čel­nik i nje­go­vi po­moć­ni­ci su tu da bu­du na uslu­zi na­ro­du. Taj no­vi si­stem ra­da u ko­jem smo pri­li­ku do­bi­li Ša­pić, Sa­vić i ja kao du­go­go­di­šnji pred­sed­ni­ci op­šti­na u Be­o­gra­du ima za cilj da se pri­bli­ži­mo gra­đa­ni­ma, da do­đe­mo do njih sa mol­bom da uče­stvu­ju, pla­ni­ra­ju i kon­tro­li­šu naš rad. Mo­je je i da mak­si­mal­no po­dr­žim gra­do­na­čel­ni­ka, da vra­ti­mo ugled toj funk­ci­ji, kao i funk­ci­ji pred­sed­ni­ka op­šti­na.

Na ko­ji na­čin će su­gra­đa­ni mo­ći da vas kon­tro­li­šu?

Ša­pić je na No­vom Be­o­gra­du na­pra­vio si­stem u ko­jem vi ni­ste mo­gli da pro­đe­te ni po­red jed­nog ula­za u stam­be­nu zgra­du da vas op­šti­na ni­je po­zi­va­la na ne­ku vr­stu ak­tiv­no­sti. Zbog to­ga po­zi­va­mo su­gra­đa­ne iz svih op­šti­na da ka­žu ko­ji su pro­ble­mi u zgra­di, da za­jed­no sa na­ma uče­stvu­ju u pla­ni­ra­nju bu­dže­ta za ure­đe­nje me­đu­blo­kov­skih pro­sto­ra, u bes­plat­nim pro­gra­mi­ma za de­cu i sta­ri­je. Ako taj na­čin pri­me­ni­mo u ce­lom gra­du, Be­o­gra­đa­ni će u na­ma ima­ti pra­vi ser­vis gra­đa­na. Va­žno je da se ma­lo bo­lje čuj­mo, da mi kao upra­va ni­ko­ga ne se­ki­ra­mo i da bu­de­mo na uslu­zi. To je ne­što što obe­ća­va­mo. A ne­ka na­ša de­la, ono što ura­di­mo, isto­vre­me­no bu­de i na­čin da nas su­gra­đa­ni kon­tro­li­šu.

Ko­ja su Va­ša za­du­že­nja?

Tri su ni­voa mog de­lo­va­nja. Pr­vi je u ve­zi sa pro­jek­ti­ma u ko­je su za­jed­no uklju­če­ni re­pu­bli­ka i grad – Obi­la­zni­ca, auto-put, me­tro, že­le­znič­ka sta­ni­ca… Sve su to pro­jek­ti či­ja re­a­li­za­ci­ja ubu­du­će ne­će ka­sni­ti zbog za­sto­ja u ra­do­vi­ma. Svim objek­ti­ma ko­je gra­di grad, bi­lo kog ti­pa da su, zna­će se i po­če­tak i kraj. I lju­di će mo­ći pre­ma toj in­for­ma­ci­ji da pla­ni­ra­ju svo­je ži­vo­te. Dru­gi ni­vo je u ve­zi sa obez­be­đe­njem ener­ge­na­ta za zi­mu. U pri­pre­mi je na­bav­ka ga­sa ko­jim je po­kri­ve­no 80 od­sto jav­nih obje­ka­ta, evro­di­ze­la za GSP, „La­stu” i osta­la jav­na pred­u­ze­ća, pe­le­ta i uglja za ško­le i vr­ti­će ko­ji se gre­ju na čvr­sta go­ri­va, a ra­de se i neo­p­hod­ni re­mon­ti u „Be­o­grad­skim elek­tra­na­ma”. Tre­ći ni­vo je u ve­zi sa zah­te­vi­ma gra­đa­na. Ja već sa­da imam spi­sak pred­lo­ga i pro­ble­ma ži­te­lja Sta­rog gra­da. Ima ih 350. Ali ni­je mi cilj da ja re­ša­vam te pro­ble­me. Cilj mi je da u nji­ho­vo re­ša­va­nje uklju­či­mo pred­sed­ni­ke op­šti­na.

Za pet­na­e­stak da­na, od ka­da ste na funk­ci­ji, ob­i­šli ste 12 op­šti­na. Šta ste iz tih obi­la­za­ka za­klju­či­li?

Do kra­ja ju­la obi­ći ću sve op­šti­ne i na­se­lja. Be­le­ži­ću slo­vo po slo­vo zah­te­ve na­ro­da. A on­da će­mo na­pra­vi­ti mo­del ka­ko bi te po­tre­be i že­lje sta­nov­ni­ka mo­gle da se ostva­re. Ra­du­je me što je gra­do­na­čel­nik vo­ljan da vra­ti ugled i zna­čaj pred­sed­ni­ka op­šti­na. Me­ni je cilj da u po­sao uklju­čim i nji­ho­ve sa­rad­ni­ke. Jer, po­sto­je ne­ki lju­di ko­je ni­ko ni­šta ni­je pi­tao de­ce­ni­ja­ma una­zad, a ko­ji su ja­ko struč­ni i svo­jim zna­njem mo­gu da po­mog­nu gra­đa­ni­ma.

Ko­ji su naj­če­šći zah­te­vi i pro­ble­mi su­gra­đa­na?

Raz­li­či­ti su zah­te­vi u za­vi­sno­sti od op­šti­ne do op­šti­ne, a pro­ble­mi se od­no­se na ne­ko­li­ko ži­vot­nih obla­sti – ne­do­sta­tak osnov­ne in­fra­struk­tu­re, ško­la, vr­ti­ća, ka­na­li­za­ci­je, ko­lek­to­ra, do­mo­va zdra­vlja, am­bu­lan­ti… Ali bi­će vre­me­na da o to­me kon­kret­no pri­ča­mo. Na sa­stan­ci­ma sa pred­sed­ni­ci­ma op­šti­na shva­tio sam da mno­gi od njih ne zna­ju šta im se gra­di na op­šti­ni. Pri­me­ra ra­di, na Pa­li­lu­li ni­su zna­li da im se po­red vr­ti­ća u Bor­či gra­di i vr­tić u Ov­či. Zbog to­ga je va­žno da se do­bro ču­je­mo. Da ču­je­mo zah­te­ve gra­đa­na, da se mi iz­me­đu se­be u gra­du i op­šti­na­ma slu­ša­mo i da se do­bro or­ga­ni­zu­je­mo da bi i ži­te­lji na­šeg gra­da zna­li šta se ra­di i gra­di.

Ko­ji bi ve­ći pro­je­kat u op­šti­na­ma usko­ro mo­gao da bu­de re­a­li­zo­van?

Naj­ve­ći pro­je­kat ko­ji bi usko­ro mo­gao da bu­de za­vr­šen je­ste auto-put Sur­čin – No­vi Be­o­grad du­ži­ne 7,9 ki­lo­me­ta­ra. Po­sto­ji deo ugo­vo­ra ko­ji grad mo­ra da is­pu­ni, a od­no­si se na ukla­nja­nje obje­ka­ta na tra­si da bi taj auto-put što pre mo­gao da uđe u Voj­vo­đan­skoj uli­cu, u na­se­lje Dr Iva­na Ri­ba­ra. Ovo je vr­lo va­žno jer je reč o ve­zi Be­o­gra­da sa auto-pu­tem „Mi­loš Ve­li­ki”, a za­tim sa za­pad­nom Sr­bi­jom i Re­pu­bli­kom Srp­skom. Do sa­da je za­vr­še­no oko 60 od­sto po­sla. Sa­da smo na 400 me­ta­ra od ula­za u No­vi Be­o­grad. Cilj nam da to što pre bu­de go­to­vo da bi­smo „ot­če­pi­li” ulaz i iz­laz iz gra­da.

Ka­da ste stu­pi­li na du­žnost, bi­lo je pri­go­vo­ra od po­je­di­nih opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih par­ti­ja i udru­že­nja za­što ste baš Vi do­šli na me­sto grad­skog me­na­dže­ra. Spo­či­ta­va Vam se da se ni­ste do­bro sna­šli za vre­me po­pla­va 2014. u Obre­nov­cu. Ka­ko Vi re­a­gu­je­te na te tvrd­nje?

Da ni­je bi­lo he­ro­ja ko­ji su za vre­me po­pla­va bra­ni­li Obre­no­vac, a sa ko­ji­ma sam bio dan-noć, da ni­je bi­lo nas u Obre­nov­cu i La­za­rev­cu, ne bi da­nas ova­ko iz­gle­da­la Ču­ka­rič­ka pa­di­na, Sa­jam, No­vi Be­o­grad i mno­ga dru­ga na­se­lja u gra­du. Tih da­na u Obre­nov­cu je pa­la epo­hal­na ko­li­či­na ki­še. U tom ču­ve­nom ci­klo­nu uni­šte­no je 40 op­šti­na u Sr­bi­ji.

Ka­žu da ni­ste re­a­go­va­li na pra­vi na­čin ni ka­da je reč o se­či šu­me u Du­bo­kom, da ni­ste iz­gra­di­li obe­ća­ni vr­tić u Ba­ri­ču, da ste za po­moć­ni­ka u op­šti­ni po­sta­vi­li Mi­lo­ra­da Gr­či­ća ko­ga mno­gi sma­tra­ju glav­nim kriv­cem za lo­še sta­nje u „Elek­tro­pri­vre­di Sr­bi­je”…

Vr­tić u Ba­ri­ču se gra­di, a što se ti­če šu­me u Du­bo­kom, ona je u sa­sta­vu JP „Sr­bi­ja­šu­me”. Ta­kvih šu­ma u gra­du ima na 17.000 hek­ta­ra. Pr­va stvar ko­ju je opo­zi­ci­ja zlo­na­mer­no is­ti­ca­la je­ste da se šu­me se­ku. Isti­na je pot­pu­no dru­ga­či­ja. Od oko 800.000 ku­bi­ka dr­ve­ta, ko­li­ki je go­di­šnji pri­rast u be­o­grad­skim šu­ma­ma, po na­lo­gu struč­nih slu­žbi zbog bo­le­sti ili ne­kih dru­gih oprav­da­nih raz­lo­ga ukla­nja se sa­mo 10 od­sto, od­no­sno 80.000 ku­bi­ka. „Sr­bi­ja­šu­me” uvek pla­ni­ra­ju šta i ka­da tre­ba ne­što uklo­ni­ti, ali i za­sa­di­ti. Du­bo­ko je po­seb­no ose­tlji­vo pod­ruč­je zbog kli­zi­šta. Zbog to­ga su i do­tra­ja­la sta­ba­la za­me­nje­na ba­gre­mo­vim sad­ni­ca­ma ko­je su za to pod­ne­blje do­bre. Op­šti­na Obre­no­vac i ja lič­no išli smo i za­jed­no sa na­ro­dom sa­di­li to dr­ve­će. O to­me po­sto­ji fo­to-do­ku­men­ta­ci­ja i me­dij­ski iz­ve­šta­ji. I ja sam po­no­san na to. Mi­slim da ni­je do­bar put ako se u bu­duć­no­sti bu­de ra­di­lo ta­ko što će se be­o­grad­ska jav­nost za­si­pa­ti la­ži­ma, na ko­je će­mo mi iz vla­sti ar­gu­men­to­va­no od­go­va­ra­ti. Sma­tram da je bo­lje da ima­mo ini­ci­ja­ti­ve, pred­lo­ge, da za­jed­no ana­li­zi­ra­mo šta je mo­gu­će ura­di­ti. A po­što je „Po­li­ti­ka” ozbi­ljan list, re­ći ću vam. Na sva­ki po­li­tič­ki mo­ti­vi­san na­pad, bez ob­zi­ra na to da li je reč o po­pla­vi, Gr­či­ću ili ne­čem dru­gom, že­lim da sta­vim tač­ku.

Ka­ko će se raz­vi­ja­ti pre­sto­ni­ca ubu­du­će, ko­ji de­lo­vi su pri­o­ri­tet? 

U na­šem gra­du, što se ti­če raz­vi­je­no­sti, po­sto­je raz­li­či­te vr­ste na­se­lja. I u stro­gom cen­tru gra­da ima de­lo­va ko­ji su u lo­šem sta­nju, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma mno­go go­rem ne­go na pe­ri­fe­ri­ji. Mi pre­sto­ni­cu po­sma­tra­mo kao je­din­stven si­stem i in­si­sti­ra­će­mo na to­me da se ni­je­dan gra­đa­nin ne ose­ća kao gra­đa­nin dru­gog re­da. Mi mo­ra­mo da bu­de­mo pre­sto­ni­ca ko­ja dik­ti­ra so­li­dar­nost i lju­bav, i ape­lu­jem na gra­đa­ne da se ta­ko po­na­ša­ju. Haj­de da se za­jed­no ra­du­je­mo uspe­hu sva­kog de­la gra­da, bez za­vid­no­sti. Kon­kret­no, mi smo u Obre­nov­cu ura­di­li olim­pij­ski za­tvo­re­ni i otvo­re­ni ba­zen, akva-park za de­cu i od­ra­sle. Ja bih vo­leo da ta­ko ne­što do­bi­ju sve op­šti­ne.

Ko­ja je Va­ša po­ru­ka gra­đa­ni­ma kao grad­skog me­na­dže­ra?

U Obre­nov­cu je iza me­ne osta­lo pet fa­bri­ka, od ko­jih je „Me­i­ta” naj­ve­ća, de­set naj­ve­ćih jav­nih obje­ka­ta – no­vi Dom zdra­vlja, pet fi­skul­tur­nih sa­la, no­va gim­na­zi­ja, tri no­va vr­ti­ća, 500 ki­lo­me­ta­ra li­nij­ske in­fra­struk­tu­re, 100 ki­lo­me­ta­ra ka­na­li­za­ci­je, 17 od 26 se­la po­ve­za­no je na vo­du, a pra­vi se i fa­bri­ka za pre­ra­du ot­pad­nih vo­da iz­me­đu Mi­slo­đi­na i Ba­ri­ča. Ako to mo­je is­ku­stvo i zna­nje pri­me­ni­mo u ce­lom gra­du, mi će­mo ima­ti ve­li­ki broj gra­di­li­šta i ma­lo ma­nje se­ki­ra­ci­je za gra­đa­ne.