Bez divlje prirode nema pitomog sveta

U Bonu je prošle nedelje održan skup na kom su učestvovali predstavnici gotovo 140 zemalja. Samit nije bio posvećen sukobu na istoku Evrope, kako bi se po masovnosti moglo zaključiti. Zapravo, u fokusu su bili izazovi koji su po opstanak čovečanstva opasniji od bilo kog rata.

Drevni nemački grad bio je domaćin sastanka Međuvladine platforme za nauku i politiku o biodiverzitetu i ekosistemima (IPBES). Reč je najvažnijoj globalnoj organizaciji u domenu zaštite biološke raznovrsnosti, koja naučno obrađenim podacima i predlozima akcionih planova „naoružava” donosioce odluka u 139 država članica. Među njima je od juna 2020. i Srbija.

Izveštaj IPBES-a iz maja 2019. predstavljao je do tada najsveobuhvatnije sagledavanje stanja i perspektiva živog sveta. Zaključak dokumenta obima 1.800 stranica, na kome je tri godine radila armija istraživača iz 50 zemalja, bio je poražavajući: milion životinjskih i biljnih vrsta izumreće u narednih nekoliko decenija ako se ne zaustavi čovekovo nasilje nad zemljom, vodom, vazduhom i klimom.

Pozivu na neodložno buđenje u Bonu je pridružen i izveštaj IPBES-a o održivom korišćenju divljih vrsta. Kako je referisano, zbog nekontrolisanog lova istrebljenje preti 1.341 vrsti divljih sisara, a zbog nemilične seče ugrožen je opstanak 12 odsto divljih vrsta drveća. U riziku od nestanka su i druge vrste životinja, biljnih grupa, insekata, algi, gljiva...

Jednoglasno usvojeni izveštaj IPBES-a nije puko konstatovanje stanja, već sadrži široku lepezu sugestija, modela i obrazaca koje državama, regionima i međunarodnim organizacijama mogu da posluže u zaustavljanju negativnih trendova. Na izradi hiljadu stranica ovog dokumenta četiri godine radilo je 85 stručnjaka iz celog sveta. Među njima je bio i Vukan Lavadinović, docent Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Prekomerna eksploatacija jedan je od glavnih uzroka nestajanja mnogih kopnenih i vodenih životinjskih i biljnih vrsta koje obitavaju u divljini. Koliko je važan ovaj resurs, govori podatak da opstanak 70 odsto siromašnog dela svetske populacije zavisi od divljih vrsta. Svaki peti stanovnik Zemlje hrani se divljim biljkama, gljivama ili algama, ili pak ostvaruje prihod njihovim sakupljanjem. Trećina svetske populacije, 2,4 milijarde ljudi, za ogrev i kuvanje koristi drvo. Od 50.000 divljih vrsta koje čovek eksploatiše, 10.000 služi za prehranu. U nekim delovima sveta lov i ribolov direktno obezbeđuju preživljavanje stanovništva”, kaže Lavadinović, koji je bio deo tima zaduženog za odeljak o održivom lovu, jednom od šest poglavlja izveštaja IPBES-a.

Egzistencijalna upućenost na divlje vrste usud je siromašnijeg dela čovečanstva, takozvanog globalnog juga. Međutim, očuvanje ovog resursa i te kako se tiče i razvijenog severa. Deo njegovog blagostanja čine i medikamenti i kozmetički preparati, spravnjeni od divljeg bilja. Da se iz reka, mora i okeana ne izvlači obilje ribe, trpeze bogatih bile bi oskudnije i manje zdrave. I šta bi razvijeni sever bez divljeg drveća, koje na svetskom nivou čini dve trećine sirovina drvnoprerađivačke industrije?

„Izveštaj IPBES-a ukazuje da je trgovina divljim vrstama u svetskim razmerama treća po obimu, što ukazuje da tu leži i veliki ekonomski potencijal. Naveden je i podatak da je zaštićena područja širom sveta, upravo radi posmatranja divljih vrsta, pohodilo osam milijardi turista. A nelegalna trgovina divljim životinjama, uključujući i slonovaču, rogove nosoroga i tome slično, treća je najunosnija kriminalna aktivnost, čiji se godišnji obrt procenjuje na 199 milijardi dolara. Ispred su samo krijumčarenje droge i trgovina ljudima”, ističe naš sagovornik.

Kada je Srbija 2020. postala član IPBES-a, na čemu je Ministarstvo zaštite životne sredine godinama prilježno radilo, istaknuto je da naša zemlja ima posebnu odgovornost za očuvanje svog prirodnog bogatstva jer spada među 25 područja s izuzetnom biološkom raznovrsnošću. Na svega 1,9 odsto teritorije Starog kontinenta, koliko zauzima Srbija, obitava čak 23,6 procenata strogo zaštićenih evropskih vrsta biljaka i životinja. Zbog toga nas se i te kako tiču zaključci i predlozi sadržani u izveštaju IPBES-a o održivom korišćenju divljih vrsta, ističe Lavadinović.

„U Srbiji ima blizu 70.000 lovaca, a procena je da dve trećine njih ulovom obezbeđuju hranu za svoje porodice ili time doprinose kućnom budžetu. Ako tome dodate sve one koji pecaju, sakupljaju pečurke i lekovito bilje ili koriste drvo kao ogrev, očito je da nije mali broj naših ljudi čija egzistencija zavisi od darova prirode. Zato bi valjalo da, koristeći i svetska znanja koja su nam dostupna zahvaljujući članstvu u IPBES-u, formulišemo politike koje će nam omogućiti da i dalje koristimo prirodne resurse, a da ne ugrozimo njihovo opstajanje”, objašnjava naš sagovornik.

Kako ističe, svrha svih globalnih, regionalnih i lokalnih „zelenih akcija” nije da se zaštiti priroda jer ona je dovoljno moćna i jaka da se sama sačuva, kao i prethodnih milijardi godina.

„Cilj je da sačuvamo životnu sredinu u kojoj možemo da opstanemo kao ljudski rod. Nauka kaže da je 95 odsto vrsta koje su živele na ovoj planeti izumrlo – da li će i nas takva sudbina snaći za trideset, trista ili 3.000 godina, zavisiće od toga koliko ozbiljno shvatimo ekološke izazove, u prvom redu klimatske promene”, zaključuje Vukan Lavadinović.