Počeo Festival evropskog filma na Paliću

Subotica – Uručenjem Nagrade „Aleksandar Lifka” Dušanu Kovačeviću, akademiku, scenaristi i reditelju, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji preksinoć je otpočeo 29. Festival evropskog filma na Paliću.

Moglo bi se reći da se na sceni Letnje pozornice na Paliću ispisuje istorija domaće filmske umetnosti jer mu je nagradu uručila Mira Banjac, počasna predsednica Saveta Festivala evropskog filma.

„Duško Kovačević je jedan miran i tih čovek i da biste ga dobro čuli, morate mu se približiti, ako on to dozvoli, ali ponekad njegov veliki duh i jedna jaka leksika budu vrlo glasni i tada ga svi čujemo, sem onih koji su se malo udaljili”, rekla je Mira Banjac na uručenju nagrade.

Dušan Kovačević je za Nagradu „Aleksandar Lifka” rekao da predstavlja simbol ovog festivala i da je „vrhunac nagrada u kinematografiji kod nas”.

Nakon što je mu je saopšteno da je dobitnik nagrade i ko su bili prethodni dobitnici, Kovačević je zaključio da je u dobrom društvu, ali da mu je posebno drago i za njega značajno što su pre njega ovu nagradu dobile Milena Dravić i Mira Banjac, s kojima je sarađivao u više predstava i filmova.

Dušan Kovačević napisao je ili režirao više od 20 pozorišnih i televizijskih drama, među kojima su „Balkanski špijun”, „Radovan Treći”, „Sveti Georgije ubiva aždahu”, „Ko to tamo peva”, „Andergraund”.

Pred samo otvaranje festivala Dušan Kovačević sreo se i s novinarima, gde se u razgovoru podsetio pređenog puta.

„Pre skoro 50 godina, 1973, radio sam svoj prvi film na akademiji kao diplomski na odseku za scenariju i režiju, mentor mi je bio Žika Pavlović, i kada se toga danas setim, pomislim na dve stvari. Prvo, da sam tada radio nešto, ne znajući da ću danas biti živ, jer 50 godina od toga doba bilo je ne samo daleka budućnost već futurizam o kojem se nije moglo sanjati. Druga važna priča je da sam tada kao student posao obavio na najbolji mogući način, znajući vrlo skromno o tom radu, i nisam mogao ni da pretpostavim da ću skoro pola veka raditi paralelno s pozorištem i filmske priče i filmove, i da ću provesti mnoge godine u tom poslu. Tada je to bio samo san o nekom velikom poslu, o značajnom poslu, ali kada se sada osvrnem, mi smo te filmove radili s velikom dozom entuzijazma, nikada nije bilo dovoljno sredstava. Snalazili smo se brzo, ali vrlo pedantno i pripreme su bile, za razliku od današnjeg vremena, duge i temeljne, zato što nije bilo moguće praviti grešku”, ispričao je Kovačević.

U to vreme novi film, nova knjiga, na primer Danila Kiša ili izložba Miće Popovića, bili su kulturni događaji, kaže Kovačević, za razliku od današnje produkcije svega i svačega. „Pre svega televizije, koja će pojesti jako darovite ljude, televizija je mašinerija za uništavanje dara jer je užasno zavodljiva i ne vidite kako trošite godine.”

Kovačević je primetio da je veći deo svog radnog veka proveo pišući o ratu jer mu scenariji ili počinju ili završavaju s početkom ratova na ovom tlu. „Ne znam šta više nisam snimio o ratu. I sada kada nam rat kuca na vrata, ovo s ratom u Ukrajini je katastrofalna priča, a najkatastrofalnije je da se o mogućem nuklearnom ratu priča kao o pijanom kumu koji puca iz pištolja na svadbi. Činjenica da danas 20 ljudi odlučuje o sudbini osam milijardi stanovnika na planeti kao da nikome nije nešto posebno tragična, kao ni to da će biti uništena civilizacija. Samo se pisci i pesnici čude i između dva rata se napišu neke knjige protiv rata, ali te knjige ne čitaju oni koji vode rat, njih to ne interesuje”, rekao je Kovačević.

Ipak, rekao je i da se nada da će na ovaj filmski festival još doći s nekim svojim novim filmom.

Prve festivalske večeri u zvaničnoj takmičarskoj konkurenciji prikazan je film „Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” u režiji Andreasa Dresena. U nedelju uveče je na programu zvanične selekcije, ali van konkurencije, film Stefana Arsenijevića „Banović Strahinja” i film Ditriha Brugmana „Ne”.

Istovremeno, počinju da se prikazuju i filmovi u selekcijama „Paralele i sudari”, „Novi mađarski film” „Eko doks”, a predviđeno je i otvaranje izložbe filmskih plakata.

Kada život izmisli čudo, to je vrhunac umetnosti

Govoreći o motivima radnje u svojim delima, Dušan Kovačević je rekao da mu se dešavalo da mu neko ispriča priču koja ne može da se izmisli. Od svog dede je čuo priče koje su toliko neverovatne da nijedan umetnik ne bi tako nešto smislio, kaže Kovačević. „Život kada izmisli čudo, onda je to vrhunac umetnosti. Meni je žao što devedesetih godina nismo uspeli da snimimo film ’Beli hotel’, koji se tiče rata o Ukrajini, kada je za sedam dana pobijeno 50.000 ljudi od ovog kome sada dižu spomenik, Stepanu Banderi. To je priča o vojniku u čijem džepu je pronađena beležnica. Postojala je internacionalna ekipa, Nikol Kidman je potpisala predugovor, ali je počeo rat kod nas i sve je prekinuto.”

Najbolje u savremenom evropskom filmu

U idiličnoj pitomini jezera i parka, drugi dan 29. Festivala evropskog filma na Paliću, obeležen je konferencijom za novinare na kojoj su predstavljeni programi ovogodišnje manifestacije, projekcijama u bioskopu „Abazija” i na palićkoj letnjoj sceni i dodelom počasne nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji, čiji je ovogodišnji dobitnik hrvatski glumac Igor Galo.

Radoslav Zelenović, direktor festivala, rekao je da će desetak programskih celina pokazati ono najbolje u savremenom evropskom filmu, u atmosferi spontanosti i opuštenog druženja koja je karakteristična za ovu smotru.

Selektor Glavnog takmičarskog programa Nikolaj Nikitin nije skrivao oduševljenje što je, posle pauze od nekoliko godina, ponovo na Paliću. Rekao je da su mu nedostajali i FEF i Palić, a da je ovoga puta želeo da izbor filmova odrazi težinu vremena, ali i da bude zabavan. „Nije me sramota da to priznam”, dodao je, istakavši da je upravo zato odabrao da ostvarenja kojima se festival otvara („Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša”) i zatvara („Rez”) budu s elementima komedije.

Julija Sinkevič, selektorka drugog takmičarskog programa, „Paralele i sudari”, koja prvi put učestvuje na ovom festivalu, izjavila je da, naprotiv, 12 dugometražnih filmova koje je odabrala nisu zabavni, već se ozbiljno, iz različitih perspektiva, bave vrednostima koje su važne za svakog čoveka, pre svega slobodama – fizičkom slobodom, slobodom ličnog izbora, stvaralaštva, mišljenja i uverenja...

Dobitnik regionalne nagrade „Lifka” Igor Galo rekao je da se smatra posebno počastvovanim što se, posmatrajući listu dosadašnjih dobitnika, našao uz neke od najvažnijih stožera evropske kinematografije. Istovremeno je i zatečen, ali i dirnut jer je njegov rad zapažen i ocenjen kao vredan.

A. Mijalković