Život je pozornica

Život je cela jedna pozornica koja se smenjuje: u jednom periodu imamo mir pa onda dođe do rata. Pa opet mir. Te životne periodike su najbolje opisane, kako na ličnom, a posebno ljudskom planu u Starom, pa u Novom zavetu, kazivao je pre neko veče za „Politiku” arhimandrit Jefrem Dabanović, iguman manastira Stanjevići. U ambijentalnom prostoru manastira Svete Trojice u mestu Pobori, na nekih 600 metara nadmorske visine, u brdima iznad Budve, Narodno pozorište iz Beograda igralo je predstavu „Rat i mir” prema romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića na samom otvaranju ovogodišnjeg 36. izdanja festivala „Grad teatar” u Budvi.

Iz prvog reda igru beogradskih glumaca pratio je iguman Jefrem Dabanović sa svojim sveštenstvom, i kasnije do duboko u noć razgovarao sa ansamblom nacionalnog teatra, kojeg je ugostio u ovom svetom mestu.

– Sve je to istorija roda ljudskog i svenarodna na ovozemaljskom šaru. Svi narodi nose tu dilemu i izazov, da u tom iskušenju, borbi dobra i zla, ostaneš na kraju čovek. I da na kraju, posle svega čovek izađe i bolji i jači, pametniji, plemenitiji… upravo ta poruka izranja iz ove moćne predstave. Ovi divni glumci su nam poslali snažnu poruku da događaji treba da nas oplemene da se ne ponavljaju sva ta nerazumevanja, pohlepe, imperijalističke ideje i osvajanja – kaže iguman Jefrem i dodaje:

– Svedoci smo da svih ovih meseci prisustvujemo sudaru sila Istoka i Zapada. Na istom tom prostoru gde se opisivao taj sudar sa ondašnjom Napoleonovom vojskom, sa druge strane i carskom Rusijom. Opet se ponavljaju događaji tako da smo, nadam se primili k znanju tu poruku, istinu da ostanemo ljudi. Kako je naš patrijarh Pavle uvek i govorio: budimo ljudi. Radosni smo što smo ugostili ove divne glumce. ali i što smo otvorili vrata našeg manastira i u porti videli kako je našem sugrađaninu, reditelju Borisu Liješeviću srce bilo ispunjeno svetlošću. Sijao je od zadovoljstva, osećajući i taj prst i znamenje da je baš ovde u božijem domu odigrana drama ljudskih života i vremena u kome se ova predstava odvijala.

Na ovom mestu u podnožju Lovćena, kako nam je besedio, iguman manastira Svete Trojice Jefrem Dabanović, prvobitno se nalazio dvorac Crnojevića. Ovde je upravo Petar Drugi Petrović Njegoš pisao svoj spev „Luča mikrokozma”. Znameniti vladika Rade u početku svoje službe često je boravio u ovom manastirskom zdanju, i imao susrete sa svojim savremenicima, među njima i Vukom Karadžićem, a ovde je za sveštenika rukopoložen i Dositej Obradović. Ovom manastiru svoju biblioteku vrednu na hiljade knjiga zaveštao je mitropolit Amfilohije Radović.