O odlučnosti protivepidemijske borbe

Dnevni list „Kurir” je 6. jula objavio članak sa krupnim naslovom: „Tiodorović: Idealno je vreme da se zarazimo koronom” i podnaslovom: „Osim rizičnih kategorija … niko drugi ne treba da se čuva od korone jer prokužavanjem stičemo kapital za jesen …” Intervju je izazvao opravdano veliko interesovanje stručne i laičke javnosti, jer iza njega stoji jedan profesor epidemiologije i, istovremeno, član Kriznog štaba (KŠ).

Odmah je započeta burna rasprava po lekarskim društvenim mrežama. Bezrezervnu podršku svom kolegi dala je članica KŠ: „Da li ima neko od kolega ko iskreno misli da prof. Tiodorović nije u pravu?”, ali je potom malo reterirala. Ostali su izražavali sumnju da je izjava verno preneta i predlagali su intervjuisanome da pošalje demanti. Nudili su i bar četiri argumenta protiv poziva na zaražavanje: 1) trenutno preovlađujući podsoj uzročnika kovida 19, omikron BA.5, slabo štiti od ponovnog zaražavanja; 2) ne zna se koji će podsojevi biti aktuelni  na jesen; 3) svaka epizoda bolesti dodatno oštećuje organizam; 4) čak i blage infekcije mogu da ostave dugi kovid. Posebno su podvlačili da je „epidemiološko vjeruju” sprečavanje, a ne podstrekavanje zaražavanja.

Situacija se usložnjava od 9. jula, kada list „Danas” objavljuje članak: „Savet Tiodorovića kao svojevremeno Nestorovića: Brojne kritike kolega nakon izjave člana Kriznog štaba o prednostima prirodnog prokužavanja”. Kao pokretač polemike, reč je dobio i intervjuisani član KŠ. On negira dati iskaz, što novinarka „Kurira” doživljava kao napad na svoj integritet, pa sutradan u svom listu zamera koleginici iz „Danasa” što nije konsultovana i obaveštava javnost da poseduje audio-snimak intervjua i „skrinšotove” razmenjenih poruka. Istovremeno objavljuje i jedini deo koji je prof. Tiodorović zatražio da se izostavi. Naime, na pitanje: „Sad ste na osporavanom stanovištu prof. Nestorovića?”, odgovorio je: „To je opšte poznato i sve vreme i govorimo da oni koji imaju prirodno očuvan imunitet i još na to ako su vakcinisani, oni će novim tipovima samo da se prokužavaju.”

Narednog dana novinarka „Danasa” izvinjava se svojoj koleginici što nije tražila njen iskaz. Potom se polemika vraća na društvene mreže, ali u još žešćem obliku i uz povremene razmene uvreda. Lekari – donosioci odluka i njihovi saradnici umanjuju razmere problema, a ostali učesnici rasprava doživljavaju intervju kao priznanje kontinuiteta u strategiji anemične protivepidemijske borbe od maja 2020. do jula ove godine.

Istina je da je 6. maja pre dve godine, kada je ukinuto vanredno stanje i kada je prof. Nestorović pozvao narod da se slobodno zaražava, nekoliko članova KŠ komentarisalo da „epidemiolog ne može tako da kaže” (ali ne i da ne može tako da radi). I, zaista, mimo logike i prakse u drugim zemljama, naglo su olabavljene sve mere. Štaviše, iz KŠ je narod zasipan netačnim informacijama – da je virus „izgubio virulenciju”, za šta nije postojala nikakva naznaka, da ne može leti da se prenosi, što je u suprotnosti sa pređašnjim iskustvom, da su nova žarišta „zaostali džepovi”, a preteći porast samo „epidemijski rep”, pa je čak proglašena i pobeda nad virusom. Održavani su predizborni skupovi, a svet su polovinom maja obišle fotografije sa 15.000 do 20.000 navijača na fudbalskoj utakmici u Beogradu. Kazna nas je stigla već narednog meseca u vidu drugog talasa.

Smenu KŠ tražila je tog leta grupa od oko 3.000 lekara, zahtevajući primenu energičnijih mera. Nastavljena je, međutim, politika koja se u evropskim okvirima po svojoj blagosti i mekoći može porediti samo sa praksom u Švedskoj, gde su sociokulturni uslovi sasvim različiti. Za odsustvo delotvornije akcije suzbijanja traženi su različiti izgovori – te da je KŠ tobože sputan zakonskim ograničenjima (ništa se nije promenilo ni kada su u propise unete dve-tri nebitne izmene), te da će se, na početku jednog strmog talasa, KŠ njime pozabaviti tek kada broj novootkrivenih pređe 500, da bi se taj rok pomerio na preko 5.000, itd.

Legitiman je tolerantan pristup pandemiji, po tipu „čekamo da prođe”, ali treba imati u vidu da je za 28 meseci u Srbiji na svakih 1.000 građana po devetoro umiralo preko očekivanja (mimo neizbežne godišnje stope od petnaestak umrlih na 1000). Po tom tužnom rekordu u vrhu smo neslavne svetske crne liste, pa je normalno ispitati da li su primenjena strategija suzbijanja kovida 19 i neuobičajeno visoka smrtnost u međusobnoj uzročno-posledičnoj vezi.

Čak i da smo stotinak ili više puta bolje prošli, poput Tajvana, Tajlanda, Novog Zelanda i drugih zemalja, bilo bi potrebno da proverimo da li je u pitanju puka sreća ili osmišljeni napor vlasti.

Dakle, nevažno je šta je ko rekao i kakva je bila deklarisana, a kakva nezvanična politika KŠ (ako je među njima bilo razlike). Bitno je kada i koje odluke su donošene, te da li su i u kojoj meri dosledno sprovođene. Detaljna analiza epidemije, uz javno učešće kritične javnosti, jedini je način da se stekne iskustvo neophodno za uspešnije suprotstavljanje budućoj sličnoj nevolji. To je imperativ za zdravstvene i druge vlasti u Srbiji, a sve ostalo je politikantsko izbegavanje odgovornosti.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista