Evropski put BiH neizvestan, „Otvoreni Balkan" u blokadi

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Minulih nedelja iz sveta jedna za drugom stizale su sumorne prognoze o šansama da se BiH, ali i region, uskoro nađu među članovima Evropske unije. Za razliku od ostalih država iz susedstva, ono što BiH čini specifičnom jeste to što u Sarajevu za sada ne pokazuju interesovanje ni za regionalno zbližavanje dok se ne raspetljaju, po svemu sudeći, sve zamršeniji čvorovi između evropskih država u pogledu proširenja.

Prvo razočaranje desilo se na sednici evropskog samita krajem prošlog meseca, na kojem nije otkočen put Severne Makedonije i Albanije ka EU, a BiH nije dobila kandidatski status, za razliku od Ukrajine i Moldavije.

Usledio je izveštaj Međunarodne krizne grupe o BiH u kom su iznete procene kako bi pristupni proces zemalja zapadnog Balkana mogao trajati decenijama jer nijedna od zemalja neće u dogledno vreme biti spremna da postane članica.

Što se tiče BiH, oni ističu da se kriza sastoji od pretnji RS za nezavisnošću, bošnjačkog odbijanja da priznaju prava Hrvatima i pretnje Hrvata da će posle izbora blokirati institucije ako ne bude izborne reforme. Krivci za usporavanje evropskog puta su, prema njihovom mišljenju, i u Briselu i u zemljama regiona, s tim što su, kako navode, glavni razlozi u samim zemljama članicama. Oni cene da su Rusija, Kina i Zapad ušli u međusobne obračune zbog uticaja na zapadnom Balkanu i da se Zapad boji da gubi svoj uticaj na štetu ovih zemalja i Turske.

Nakon što je splasnuo entuzijazam Zapada iz devedesetih godina prošlog veka, mnogi u Briselu i Vašingtonu brinu se da bi vakuum mogli da ispune Rusija, Kina i drugi igrači. „Oni gledaju sa zabrinutošću kako srpski lideri u Beogradu i Banjaluci dobijaju termine kod ruskog predsednika Vladimira Putina, kako kineske firme šire svoju investicionu mrežu, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan organizuje turneje celim regionom”, navode u izveštaju, a preneli su banjalučki mediji.

Kao primer gubljenja zapadnog uticaja ističu imenovanje nemačkog političara Kristijana Šmita za visokog predstavnika bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i kojeg RS ne priznaje, za šta, kako navode, imaju podršku Rusije i Kine.

„Ovo je imalo za efekat da su njegova izvršna ovlašćenja na tankom ledu. Ako bi Šmit iskoristio svoja ovlašćenja da ukine zakone ili ukloni zvaničnike s pozicija, Banjaluka bi mogla da se osloni na kinesku i rusku podršku za odbacivanje njegovih poteza. U praksi, oni su već pokazali spremnost da visokog predstavnika ignorišu”, navedeno je u dokumentu.

Kako su izvestile „Nezavisne novine”, Brisel je svestan da od brzog pristupanja ovog regiona EU nema ništa, pa je izvor ovog lista iz briselske administracije ispričao kako je najrealniji način da se BiH približi EU ujedinjenje svih regionalnih inicijativa, to jest Berlinskog procesa i „Otvorenog Balkana”. Iako se navodi kako je reč o dva kompatibilna procesa, list citira sagovornike koji iznose zanimljive detalje iz kojih proističe da zapadne zemlje imaju svoje favorite u pogledu ova dva procesa. Naime, „Otvoreni Balkan” je navodno stekao više simpatija od strane Vašingtona, a navodi se da je reč o ofanzivnijem procesu koji daje brže rezultate, dok je Berlinski proces proizvod EU i čiji je zastoj i doveo do inicijative o ekonomskom uvezivanju balkanskih zemalja po inicijativi pre svega Beograda, a potom i Tirane i Skoplja.

Republika Srpska od samog početka zahteva pridruživanje „Otvorenom Balkanu”, ali u Sarajevu i dalje oklevaju.