Srpsko jedinstvo nije samo sebi dovoljno

Od 15. septembra 2020. godine, Srbija ima novi državni praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Može li taj dan zaista doprineti jačanju srpskog jedinstva? Može samo ako i vernici i nevernici, obični ljudi i njihovi lideri, shvate i prihvate molitve i poruke koje je odavno slao patrijarh Pavle, a sada šalje patrijarh Porfirije. Oni, pored srpskog jedinstva, preporučuju svome narodu, da to jedinstvo i zajedništvo proširi i na druge, komšijske narode s kojima žive na zajedničkoj teritoriji.

U svome obraćanju („Politika”, 29. jun), u manastiru Gračanica na Kosovu, patrijarh je istakao: „Pozvani smo da budemo braća sa svima, i sa Albancima naravno pre svih, jer sada živimo sa njima. Samo u zajednici, možemo biti na putu božijem i da smo svi jedni drugima potrebni.” Kada se obraća narodu u drugim, susednim državama, istim rečima govori o potrebi suživota s Bošnjacima, Crnogorcima, Hrvatima i drugim narodima.

Od čuvene Titove parole: „Čuvajmo bratstvo i jedinstvo”, prošlo je više od 77 godina. Toj korisnoj, mobilizujućoj poruci rok upotrebe je istekao 1988. godine. Jednopartijski sistem zameniše brojne stranke, koje su pohrlile za nacionalnim predznakom u svom imenu. Pojam bratstva i jedinstva među narodima Jugoslavije, biva izvrgnut kritici i ruglu. Počelo je prebrojavanje žrtava u Drugom svetskom ratu i dokazivanje koji su narodi imali više žrtava, a koji više zločinaca.

Revolucionarnu tekovinu reafirmisanja državotvorne egzistencije nacionalno heterogene zajednice, metaforično sažete u paroli „bratstvo i jedinstvo”, Tito je konstantno potencirao u svojim obraćanjima. U svom govoru u Zagrebu, 21. maja 1945. godine, on je za bratstvo i jedinstvo među narodima, rekao: „To je velika, sveta stvar. Bez bratstva i jedinstva, ne može biti snažne i srećne Jugoslavije.”

Bilo kakvi skupovi i savezne omladinske radne akcije (SORA), nisu mogli proći bez klicanja i aplaudiranja toj paroli. Radeći na tim prvim akcijama u obnovi zemlje, počev od Novog Beograda, zatim na nekoliko hidrocentrala, više železničkih pruga i auto-putu Beograd–Zagreb, jugoslovenska omladina je tu motivišuću parolu pretvarala u delo. Navedena deonica, u dužini od 382 kilometra, na kojoj je radilo oko 300.000 ljudi, otvorena je već 1950. godine. Dobila je ime „Auto-put bratstva i jedinstva”.

Nažalost, istovremeno s negiranjem bratstva i jedinstva, došlo je i do osporavanja državotvornih skupštinskih odluka AVNOJ-a i ZAVNOBIH-a. Najznačajniji za Republiku BiH magistralni put, koji je povezivao celu Bosansku Krajinu, izgrađen početkom sedamdesetih godina prošlog veka, jeste put Jajce–Bihać (oko 160 kilometara). I on je, s razlogom, nosio istorijsko ime „Put AVNOJ-a”. U Bihaću je (u novembru 1942) održano prvo, a u Jajcu (29. novembra 1943) Drugo zasedanje AVNOJ-a. Za građane BiH, najznačajnije mesto na tom putu je Mrkonjić Grad (25 km od Jajca). U njemu je 25. novembra 1943. godine održano zasedanje ZAVNOBIH. Taj datum se i danas (nažalost, samo u Federaciji), slavi kao Dan državnosti BiH. U tada usvojenoj Rezoluciji stoji: „Ovim aktima istovremeno je izražena odlučnost naroda BiH da njihova zemlja, koja nije ni srpska, ni hrvatska ni muslimanska, nego i srpska i muslimanska i hrvatska, bude zbratimljena zajednica u kojoj će biti osigurana prava svih Srba, Muslimana i Hrvata”.

Navedeni magistralni put, sada pod oznakom M-5, od gradića Jezero (Plivska jezera), preko Mrkonjić Grada i Balkane, do Ribnika (u dužini oko 30 km) prolazi kroz Republiku Srpsku.

Na tom putu (102 km od Jajca) nalazi se i poznato ustaničko mesto Bosanski Petrovac. Desetak kilometara pre Petrovca, u selu Bravsko (Janjila), podignuto je spomen-obeležje (veliki metalni krst) srpskim žrtvama stradalim u bombardovanju hrvatske avijacije tokom „Oluje”, 7. avgusta 1995. godine.

Svetko Latinović,
Kać