Mostarci se ponovo šetaju Ulicom Alekse Šantića

Sarajevo – Pet ulica u Mostaru, koje su u poslednjih 27 godina nosile imena poznatih ustaških ideologa iz vremena NDH-a (Mila Budaka, Jure Francetića, Ante Vokića i Mladena Lorkovića, te Ive Zelenike i Đure Spuževića), nedavno je preimenovano. Odluka gradskih vlasti u Mostaru da promeni sporne nazive ulica i da tako grad na Neretvi oslobodi teškog nasleđa prošlosti izazvala je veliku pažnju javnosti i pozitivne reakcije, ne samo u BiH nego i mnogo šire. I pohvale, naravno.

S rešavanjem tog prilično osetljivog problema, koji je često korišćen u političke svrhe, svoju ulicu u Mostaru ponovo ima i Aleksa Šantić, srpski pesnik i akademik koji je rođen u tom gradu. U proteklih 27 godina njegova ulica nosila je ime Mila Budaka, jednog od vodećih ustaških ideologa.

Čestitke političkim čelnicima Mostara i članovima Gradskog veća za pokazanu odlučnost stigle su, uz napomenu da bi njihov primer trebalo da slede i neki drugi gradovi u BiH, i iz Ambasade SAD i delegacije EU u Sarajevu, kao i od Kristijana Šmita, nemačkog diplomate koji se predstavlja kao visoki predstavnik u BiH iako njegovo imenovanje na tu poziciju nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

Na službenoj stranici američke ambasade navedeno je, između ostalog, da to što se dogodilo u Mostaru „predstavlja snažan primer da je moguće osloboditi se prošlosti i raditi na pomirenju” i da je „vreme da i drugi gradovi u BiH, posebno Sarajevo i Banjaluka, slede primer Mostara i promene nazive ulica u svojim sredinama koje nose imena nečasnih”.

U slučaju da političko Sarajevo uvaži „lekciju” aktuelne vlasti u Mostaru, što je teško i pretpostaviti, trenutno vladajućim trebalo bi mnogo i truda i vremena da se oslobode tereta koji im je nametnula bošnjačka politika s ciljem zatiranja vekovnih tragova srpskog naroda u tom gradu. Revizionisti istorije Sarajeva su, nakon proterivanja oko 150.000 Srba, „proterali” i sve drugo što je nosilo srpski predznak (od preimenovanja ulica i trgova, pa do promene naziva pojedinih ustanova i institucija), na koji način su i definitivno „sahranili” multietničnost i multikulturalnost grada na Miljacki.

„Na području Sarajeva preimenovano je više od 150 ulica koje su nosile imena srpskih antifašista, znamenitih pisaca, umetnika, stvaralaca i naučnika, među kojima je i Nikola Tesla. Iz Sarajeva su ’proterani’ i Srbi koji su ga oslobađali 1945. godine. Svoju ulicu nema više u tom gradu ni prvi predsednik ZAVNOBiH-a Vojislav Kecmanović Đedo. Preimenovana je u Ulicu Nusreta Šišića Dede, pripadnika ozloglašene bošnjačke ratne organizacije ’Zelene beretke’”, kaže za „Politiku” Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH.

Odlukom novokomponovane bošnjačke politike, kaže Radanović, u Sarajevu su na mestima srpskih heroja i antifašista „stasali” i sledbenici fašističke ideologije, poput Mustafe Busuladžića, čije ime nosi jedna sarajevska škola i koji, kao i neki drugi muslimanski čelnici iz vremena NDH-a (Husein Đozo, na primer, koji je bio imam 28. regimente Handžar divizije), ima i ulicu u sarajevskom naselju Breka.