Ruska imovina zamrznuta pred Ustavnim sudom Crne Gore

Podgorica – Da li je Crna Gora poštovala svoje zakonodavstvo, najpre odredbe Ustava, kada je donela Odluku o zamrzavanju imovine stotinak državljana Rusije koji su uložili milijarde u nekretnine, pitanje je na koje je Predrag Zečević, urednik i osnivač portala „Biznis.cg”, zatražio odgovor od Ustavnog suda.

On je Ustavnom sudu Crne Gore, preko advokata Marka Ivanovića, predao Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 18 i 19 Zakona o restriktivnim merama iz 2018. godine.

Pozivajući se na odredbe tog zakona, Vlada Crne Gore, odnosno njeni organi i institucije, zamrzla je imovinu ruskim državljanima, a podnosioci inicijative smatraju da to nije u skladu sa Ustavom i zakonima Crne Gore.

Zečević je u inicijativi obrazložio da odredbe člana 18 i člana 19 Zakona o međunarodnim restriktivnim merama nisu u skladu sa Ustavom Crne Gore, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, odnosno Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu s Protokolom broj 11.

Odredbe o zamrzavanju imovine ruskim državljanima, prema mišljenju podnosioca inicijative, protivne su protokolu uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokolu broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u konvenciju i prvi protokol uz nju, Protokolu broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i nisu u skladu s crnogorskim Zakonom o svojinskopravnim odnosima i Zakonom o eksproprijaciji.

Inicijativom se ističe da su, spornim članovima, flagrantno prekršene odredbe člana 24 i člana 25 (kao i člana 58) Ustava Crne Gore. Član 24 Ustava Crne Gore glasi: „Zajemčena ljudska prava i slobode mogu se ograničiti samo zakonom, u obimu koji dopušta Ustav, u meri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno. Ograničenja se ne smeju uvoditi u druge svrhe osim onih radi kojih su propisana.”

Zečević ocenjuje da se jezičkim tumačenjem sporne odredbe člana 18 Zakona o međunarodnim restriktivnim merama nedvosmisleno dolazi do zaključka da je njome ukinuto i ograničeno pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja imovinom i novčanim sredstvima preko obima i mere koju dopušta Ustav, kao i preko svrhe radi koje je Ustavom dozvoljeno eventualno ograničenje prava svojine (u javnom interesu uz isplatu pravične naknade).

Posebno naglašava da je članom 25 Ustava Crne Gore, naslova Privremeno ograničenje prava i sloboda, bitnom za ovu inicijativu, propisano: „Za vreme proglašenog ratnog ili vanrednog stanja može se ograničiti ostvarivanje pojedinih ljudskih prava i sloboda, u obimu u kojem je to neophodno.”

Podseća se u inicijativi da se ograničenje ne sme činiti po osnovu pola, nacionalnosti, rase, vere, jezika, etničkog ili društvenog porekla, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja ili bilo kakvog drugog svojstva.

Mere ograničenja mogu važiti najduže dok traje ratno ili vanredno stanje, piše u inicijativi predatoj Ustavnom sudu Crne Gore, od kojeg se očekuje stav da li je ustavna odredba, odnosno odluka Vlade Crne Gore o zamrzavanju imovine ruskim državljanima u Crnoj Gori.

Za podnosioca inicijative Predraga Zečevića nije sporno da Crna Gora treba da sledi politiku EU i sankcije Rusiji zbog događaja u Ukrajini, ali zamrzavanje imovine bez odluke suda može naneti državi ogromnu štetu.

Zečević na kraju konstatuje: „Plašim se da primenom pojedinih članova Zakona o restriktivnim merama mogu državu koštati u vidu znatno lošije turističke sezone, čega smo svedoci, kao i milionskim odštetnim zahtevima.”

Pojedine advokatske kancelarije su nam potvrdile da već pripremaju desetak tužbi kojima traže ne samo poništenje vladine odluke o zamrzavanju imovine već i tužbe za nadoknadu materijalne štete koja je naneta Rusima i njihovoj imovini. Reč je, kako kažu, o zahtevima za nadoknadu štete koji se kreću od pola do milion i više evra.