Jakov Ignjatović o Srbima i Nemcima

Živeći u nacionalno mešovitoj sredini Austrougarske, naš znameniti pisac realista Jakov Ignjatović (1822–1889) je kao pronicljivi posmatrač proučavao osobine i pravio poređenja osobina pojedinih naroda koji su živeli u tadašnjoj zajedničkoj državi. Bio je svedok i sa zabrinutošću posmatrao brzo smanjivanje broja Srba na tlu današnje Mađarske, što je na sentimentalno tužan način oslikao u čuvenom romanu „Večiti mladoženja”.

U svojim Memoarima Ignjatović daje poređenje između Srba i Nemaca posmatrajući društveni sloj poljoprivrednika, o čemu govori sledeći citat: „I doista, srpski narod pokraj svih svojih mana, a takovih ima, kao, na primer, zloba pakost, zavist, u međusobnosti, naročito u privatnim odnošajima, nepotpomaganje, to su doista bolesti koje jednom narodu koren izgristi mogu; ali držim, da što se dobrog shvatanja, bistrine uma, pronalazačkog duha, Srbina u Evropi nijedan narod ne nadmašuje, retko se koji njemu usporediti može. Uzmimo samo na oko srpskog težaka i sravnimo ga s kakvim drugim. Srbin kao težak, kad samo hoće da radi, bolji je poslenik i razumitelniji nego Švaba, razumevajući u jednom opredelenom kraćem vremenu; i što radi, kad hoće, i dobro radi. U dužem vremenu strpeljivost ga ostavi, a švapska strpeljivost pobedi ga.” U poređenju sa ovim zapažanjima, možemo reći da se malo šta promenilo za proteklih petnaestak decenija.

Dragan Stanković,
Beograd