Letnja priča Ivane Mihić

Manastir Rajinovac nadomak Grocke, u Begaljici, posećujem od ranog detinjstva. Nalazi se na obronku Begaljičkog brda, okružen manastirskim voćnjacima, a u podnožju pored samog manastira je izvor čudotvorne vode, priča za „Politiku” glumica Ivana Mihić, koja često posećuje ovo manastirsko zdanje, što se prvi put pominje još u 16. veku, i „spas” od julske vreline pronalazi u njegovoj neposrednoj blizini gde ima porodičnu kuću. Dramski pisac i scenarista Gordan Mihić (1938–2019), svoj mir pronašao je upravo na groblju manastira Rajinovac, budući da je to bila njegova poslednja želja.

– Ime Rajinovac manastir je dobio po izvesnom momku Raji koji je radio kod lokalnog bogataša. Po legendi, Raja je dobivši svoju mesečnu naknadu za rad krenuo putem ka svojoj kući gde su ga pored potoka presreli gazdini sinovi, opljačkali i ubili. Očajan zbog surovog postupka svoje dece gazda je u želji da okaje njihove grehe za istu sumu otetog novca nesrećnom Raji podigao drvenu crkvicu nadomak potoka gde je momak izdahnuo. Ime Rajinovac narod je dao jer je legenda govorila da je crkva podignuta od Rajinog novca. Izvor vode postoji i danas i veruje se da je njegova vodica sveta i da ima snažne isceliteljske moći, posebno kod onih sa problemom sa vidom i drugih telesnih bolesti – besedi Ivana Mihić i dodaje:

– Još jednu dragocenost ima ovaj manastir, a to je ikona Presvete Bogorodice Rajinovačke koja, kako se veruje, pomaže mnogima koji ne mogu da imaju potomstvo. Ono što je manje poznato jeste i to da su ovde jedan period počivale mošti srpskog kralja Stefana Prvovenčanog. Manastir ima i česticu Svetog Luke, kao i čestice još dva svetitelja. Star više stotina godina, manastir je nekoliko puta rušen, paljen i iznova obnavljan u svoj svojoj lepoti. Posvećen je rođenju Presvete Bogorodice. U manastiru žive monahinje, a od pre tri godine i starešina: iguman arhimandrit Serafim Kužić.

Njeni roditelji (Vera Čukić i Gordan Mihić), kazuje naša sagovornica, često su zajedno odlazili u Rajinovac, posećivali crkvu i voleli rado da posede ispod krošnji drveća, govoreći kako ih obuzme neki poseban spokoj i ispuni blagost. Monahinje su govorile da je tu često dolazio i imao svoju sobu i patrijarh Pavle.

– Moj otac, pisac i humanista Gordan Mihić preminuo je 11. avgusta 2019. godine i uz blagoslov patrijarha Irineja i dobru volju episkopa Stefana Šarića, na manastirskom groblju pronašao je svoj večni mir. Sa mesta na kome počiva može da se vidi veliki deo Srbije, a čini mi se da ga tokom celog dana obasjava sunčeva svetlost – kaže Ivana Mihić i dodaje:

– Moja majka Vera Čukić i ja, u poslednje tri godine veoma često dolazimo u Rajinovac. Arhimandrit Serafim, koji nam se našao kao podrška u vremenu kada smo ostale bez našeg Gordana, za ove tri godine postao je i naš bliski prijatelj. Njegova dobrota, požrtvovanost i spremnost na velike zamahe u poboljšanju uslova života u samom konaku i manastirskom posedu, kao i obnova crkve i čuvanje njenih relikvija i svetih dragocenosti imponuje.

Glumica dodaje da je iz njihovog prijateljstva, kroz međusobne razgovore, razmenjivanje ideja o mogućnostima unapređenja, potrebama popravki, renoviranja, svakodnevnih životnih potreba manastira – sasvim spontano i volonter manastira.

– Kako sam se bavila filmskom produkcijom i još nizom organizacionih poslova, stekla sam kontakte koji su mogli da pomognu igumanu Serafimu. Tako smo se zajedno obratili Ministarstvu kulture RS i na sastanku sa ministarkom Majom Gojković dogovorili značajnu materijalnu pomoć namenjenu izgradnji i obnovi manastirske, nekada poznate biblioteke, kao i obnovi drvenarije na crkvi – veli Ivana Mihić i navodi:

– Tih dana, kada je počela izgradnja biblioteke, stigla je i neverovatna donacija iz Belgije od naše porodične prijateljice, gospođe Marije Jovanović, koja je biblioteku darivala sa 1.000 dragocenih izdanja knjiga njenog pokojnog supruga Stanoja Jovanovića. Takođe, ovog meseca završeno je i asfaltiranje pristupnog puta, kao i staza kroz park, što je bila ogromna donacija „Beograd puta” i JP „Putevi Beograda”. Za sve ovo vreme iguman Serafim je pored drugih poslova sam obnovio kapelu radeći sa svojim bratom i fizičke i majstorske poslove. Kao starešina manastira on sam i kosi travu, orezuje granje… a uz gospođu Katu i ulepšava park.

Postoji još mnogo poslova, kazuje Ivana Mihić, za koje su neophodne donacije dobrih ljudi i preduzeća. Pre svega, najhitnija je drenaža oko temelja crkve. Ništa manje važna je i promena krova na crkvi. To su esencijalne potrebe jer idemo u susret zimi. Nakon toga na redu je renoviranje groblja. Ono se nalazi na brdašcetu iznad crkve, čiji deo je klizište koje se mora sanirati i obezbediti. Dakle, mnogo posla je pred igumanom Serafimom, a Ivana Mihić se, kaže, trudi da koliko može pomogne.