U mu­ze­ju se lakše uči

Đa­ci­ma neo­do­lji­vi škol­ski ča­so­vi van kla­sič­nih uči­o­ni­ca u auten­tič­nom am­bi­jen­tu kul­tur­nog i isto­rij­skog na­sle­đa deo su tra­di­ci­je i sva­ko­dne­vi­ce u usta­no­va­ma i na lo­ka­li­te­ti­ma u sa­sta­vu Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da. Di­op­tri­jom mu­zej­skih i pro­svet­nih rad­ni­ka to se pod­ra­zu­me­va, ali iz­mi­če iz vi­do­kru­ga jav­no­sti. Po­gre­šan je uti­sak da je obra­zov­na de­lat­nost i sa­rad­nja mu­ze­ja sa ško­la­ma ne­gde na mar­gi­na­ma, da đa­ci ne do­la­ze u mu­ze­je, da ta­mo ne­ma za uče­ni­ke pa­žlji­vo osmi­šlje­nih pro­gra­ma ko­ji do­slov­no pra­te pro­gra­me na­sta­ve i uče­nja. Prak­sa po­tvr­đu­je su­prot­no. Go­di­šnje mu­zej­ski pe­da­go­zi i ku­sto­si re­a­li­zu­ju vi­še od 100.000 in­di­vi­du­al­nih i grup­nih obi­la­za­ka, raz­gle­da­nja i pred­sta­vlja­nja bla­ga Mu­ze­ja gra­da. Me­đu po­se­ti­o­ci­ma bu­du de­se­ti­ne hi­lja­da škol­ske de­ce – đa­ka na eks­kur­zi­ji u pre­sto­ni­ci i nji­ho­vih vr­šnja­ka iz be­o­grad­skih ško­la ko­ji ra­do i re­dov­no uče­stvu­ju u obra­zov­nim ra­di­o­ni­ca­ma stvo­re­nim da pro­ši­re lek­ci­je i pro­du­be zna­nje iz ve­ći­ne škol­skih pred­me­ta, po­čev­ši od srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti, isto­ri­je, ge­o­gra­fi­je, li­kov­ne umet­no­sti...

– Osnov­ni po­stu­la­ti mu­zej­ske de­lat­no­sti su za­šti­ta, akvi­zi­ci­ja, pre­zen­ta­ci­ja i edu­ka­ci­ja, a na tim te­me­lji­ma po­či­va i rad Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da od osni­va­nja 1903. go­di­ne. Kao kom­plek­sna usta­no­va ima­mo i Ode­lje­nje mu­zej­ske pe­da­go­gi­je i na sve­o­bu­hva­tan na­čin tru­di­mo se da do­đe­mo do sva­kog po­je­din­ca, a sa­rad­nja s pred­škol­skim, škol­skim i uni­ver­zi­tet­skim obra­zo­va­njem je na­ša dnev­na prak­sa. Mi smo od­u­vek pro­ši­re­na uči­o­ni­ca svih ško­la. U pret­hod­noj go­di­ni u na­šim mu­ze­ji­ma za­be­le­že­no je ukup­no 115.395 po­se­ta, od to­ga je sa­mo u na­šim edu­ka­tiv­nim ra­di­o­ni­ca­ma uče­stvo­va­lo vi­še od 11.000 de­ce škol­skog uz­ra­sta. Ube­dlji­vo naj­vi­še po­se­ti­la­ca be­le­ži Spo­me­nič­ki kom­pleks Ste­fa­nu Ne­ma­nji, gde je sva­ko­dnev­no mi­li­on­ski pro­tok lju­di, što pro­la­zni­ka, što na­mer­nih po­se­ta. Na­ši vo­di­či su stal­no na tom lo­ka­li­te­tu, a pro­šle go­di­ne su re­a­li­zo­va­li ukup­no 80.000 struč­no vo­đe­nih obi­la­za­ka, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i mno­go škol­skih gru­pa naj­vi­še iz Voj­vo­di­ne – pre­do­ča­va za naš list Je­le­na Me­da­ko­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da.

Pod kro­vom ove in­sti­tu­ci­je ukup­no je 20 mu­ze­ja. Od to­ga 11 ši­rom otvo­re­nih vra­ta do­če­ku­ju re­dov­ne po­se­te i go­to­vo svi ima­ju po uči­o­ni­cu, i to opre­mlje­nu mo­der­nim uči­li­ma, in­ter­ak­tiv­nim ta­bla­ma i ta­ble­ti­ma po­mo­ću ko­jih se vir­tu­el­nim tu­ra­ma pu­tu­je kroz ži­vot i rod­ne ku­će zna­me­ni­tih ve­li­ka­na na­u­ke i umet­no­sti. Ko­nak kne­gi­nje Lju­bi­ce, Mu­zej Ive An­dri­ća, Rod­na ku­ća voj­vo­de Ste­pe Ste­pa­no­vi­ća, Mu­zej Jo­va­na Cvi­ji­ća, Za­vi­čaj­ni mu­zej Žar­ko­va, ali i mu­ze­ji pod otvo­re­nim ne­bom kao što su ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte „Be­lo Br­do” u Vin­či i Spo­me­nič­ki kom­pleks Ste­fa­nu Ne­ma­nji ne­za­o­bi­la­zna su od­re­di­šta i omi­lje­na me­sta za iz­let, sti­ca­nje i nad­grad­nju đač­kog zna­nja van škol­skih uči­o­ni­ca.

– Na­še is­ku­stvo po­ka­zu­je da se u mu­ze­ju uči lak­še. Go­to­vo da ne­ma na­stav­ni­ka srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti ko­ji đa­ci­ma be­o­grad­skih ško­la ni­je odr­žao čas u Mu­ze­ju Ive An­dri­ća. Tu je 70 od­sto đač­kih po­se­ta. Ča­so­vi isto­ri­je se re­dov­no or­ga­ni­zu­ju u na­šoj spo­men-ku­ći voj­vo­de Ste­pe, gde su vo­ždo­vač­ki đa­ci naj­re­dov­ni­ji go­sti. Na­stav­ni­ci ve­ro­na­u­ke re­a­li­zu­ju deo svo­je na­sta­ve u Le­ga­tu iko­na Se­ku­lić. Na hi­lja­de uče­ni­ka do­la­zi u Ko­nak kne­gi­nje Lju­bi­ce i uče­stvu­je u pro­gra­mi­ma upo­zna­va­nje s ne­ma­te­ri­jal­nim kul­tur­nim na­sle­đem. „Na ka­fi kod kne­gi­nje Lju­bi­ce” de­ca sa­zna­ju vi­še o ču­ve­noj kne­gi­nji, pe­ri­o­du vla­da­vi­ne Obre­no­vi­ća, a de­voj­či­ce vo­le i da obu­ku re­pli­ku kne­gi­nji­ne ha­lji­ne, da na­krat­ko bu­du ma­le kne­gi­nje. Ško­lar­ci ra­do uče­stvu­ju i u na­šem pro­gra­mu „Bu­di gost na srp­skoj sla­vi”. Tu za slav­skim sto­lom i tr­pe­zom kao go­sti uče o 78 sve­ta­ca ko­je sla­vi­mo, šta je kr­sna sla­va, i ve­o­ma im je za­ni­mlji­vo da pu­tu­ju od slav­skog i sit­nih ko­la­ča do zna­nja. Kroz pro­gram „Mi­raz” sa­zna­ju šta je to zna­či, upo­zna­je­mo ih sa ru­ko­tvo­ri­na­ma, ve­zom, po­seb­nim knji­ga­ma re­ce­pa­ta, na­sle­đem i tra­di­ci­jom iz do­me­na ga­stro­no­mi­je, ali i ure­đe­nja ku­će – do­ča­ra­va di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da.

U ovom tre­nut­ku, ka­že, već pe­tu ne­de­lju za­re­dom u Ko­na­ku kne­gi­nje Lju­bi­ce re­a­li­zu­ju se dva edu­ka­tiv­na pro­gra­ma Mu­ze­ja gra­da za ško­lar­ce u ma­njim gru­pa­ma. Je­dan je upo­zna­nje sa zid­nim li­kov­nim teh­ni­ka­ma i iz­ra­dom mo­za­i­ka, a dru­gi su ra­di­o­ni­ce ar­he­o­lo­gi­je u ko­ji­ma đa­ci sa­zna­ju šta se do­ga­đa s ma­te­ri­ja­lom od mo­men­ta ka­da se is­ko­pa do tre­nut­ka ka­da po­sta­ne kul­tur­no do­bro u de­pou ili na mu­zej­skoj iz­lo­žbi. Od oko 55.000 po­se­ti­la­ca ovog ko­na­ka go­di­šnje, naj­ma­nje tre­ći­na su de­ca.

– Na­ša oba­ve­za kao usta­no­ve ko­ja ba­šti­ni vi­še od 150.000 pred­me­ta u sta­tu­su kul­tur­nog do­bra, i mno­go vi­še kroz stu­dij­ske zbir­ke, je­ste upra­vo u to­me da sav naš ma­te­ri­jal bu­de na ras­po­la­ga­nju obra­zov­nom si­ste­mu ka­ko bi in­for­ma­ci­je iz uči­o­ni­ce mo­gle na za­ni­mlji­vi­ji i kre­a­tiv­ni­ji na­čin da se na­u­če ili do­pru do uče­ni­ka u auten­tič­nom am­bi­jen­tu mu­ze­ja kroz uvid u i in­ter­ak­ci­ju s ori­gi­nal­nim pred­me­ti­ma. Ko­nak, mu­ze­ji An­dri­ća i Cvi­ji­ća, ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte u Vin­či, ku­ća voj­vo­de Ste­pe ne­pre­kid­no u to­ku go­di­ne na naj­bo­lji na­čin slu­že kao me­sta za re­a­li­za­ci­ju oči­gled­ne na­sta­ve. Pre­po­ru­ka je pro­svet­nog vr­ha da škol­ska de­ca ostva­ru­ju deo obra­zov­no-vas­pit­nog pro­ce­sa u usta­no­va­ma kul­tu­re i na isto­rij­skim lo­ka­li­te­ti­ma, a da ta­ko i ra­di­mo uve­rio se i mi­ni­star pro­sve­te Bran­ko Ru­žić, ko­ji nam je ne­ko­li­ko pu­ta do­la­zio u po­se­tu – po­ja­šnja­va Je­le­na Me­da­ko­vić.

Ona is­ti­če da su mu­zej­ski pe­da­go­zi ste­kli li­cen­ce za rad s de­com i da se kon­stant­no struč­no usa­vr­ša­va­ju. Na­vo­di pri­mer da su ku­sto­si Mu­ze­ja ba­njič­kog lo­go­ra pro­šli edu­ka­tiv­ni se­mi­nar Me­mo­ri­jal­nog cen­tra „Jad Va­šem” s na­me­rom da se obra­zov­ni pro­gra­mi za ča­so­ve isto­ri­je o ge­no­ci­du i Ho­lo­ka­u­stu ko­ji se već re­a­li­zu­ju u mu­zej­skoj uči­o­ni­ci još bo­lje osmi­sle i pri­la­go­de đa­ci­ma.

Spir­ti­na ku­ća pred otva­ra­njem

Za­vi­čaj­ni mu­zej u Ze­mu­nu, ču­ve­na Spir­ti­na ku­ća, pred otva­ra­njem je, na­ja­vlju­je za naš list di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da i ot­kri­va da je i tu je­dan pro­stor opre­de­ljen za mul­ti­funk­ci­o­nal­nu uči­o­ni­cu.

– Ve­ru­jem da će od na­red­ne škol­ske go­di­ne upra­vo Spir­ti­na ku­ća bi­ti naj­o­mi­lje­ni­ji pro­stor za ča­so­ve isto­ri­je, kul­tu­re, srp­skog je­zi­ka, a za uče­ni­ke umet­nič­kih ško­la me­sto oku­plja­nja i ozbilj­ni­jeg ra­da i pr­vih is­tra­ži­vač­kih ko­ra­ka. Ona je za­vr­še­na 1855. go­di­ne po pro­jek­tu Hajn­ri­ha fon Fer­stla i pra­vi je ma­li dvo­rac. Sve re­sta­u­ra­tor­ske ra­do­ve smo iz­ve­li. To će stu­den­ti­ma umet­nič­kih fa­kul­te­ta i ar­hi­tek­tu­re, kao i đa­ci­ma umet­nič­kih ško­la bi­ti omi­lje­no me­sto – oče­ku­je Me­da­ko­vi­će­va.

Klub lju­bi­te­lja isto­ri­je i on­lajn

Mu­zej­ska edu­ka­ci­ja ob­u­hva­ta iz­u­zet­no ši­rok spek­tar ak­tiv­no­sti od pred­škol­skog do vi­so­kog obra­zo­va­nja, na­po­mi­nje Je­le­na Me­da­ko­vić.

– Mu­zej po­seb­no slu­ži kao is­tra­ži­vač­ki cen­tar za stu­den­te i post­di­plom­ce, kao i sve na­uč­ne rad­ni­ke. Kroz Era­zmus pro­gram pri­ma­mo i stu­den­te iz ino­stran­stva, ta­ko da smo ne­dav­no is­pra­ti­li grč­ke stu­den­te ko­ji su če­ti­ri me­se­ca pro­ve­li na edu­ka­ci­ji u Mu­ze­ju gra­da. Još od 1960. go­di­ne ima­mo Klub lju­bi­te­lja isto­ri­je, a ot­ka­ko je sti­gla pan­de­mi­ja i u di­gi­tal­nom for­ma­tu ima­mo isto­i­me­ni pot­kast. Tu je zbir­ka pre­da­va­nja na raz­li­či­te te­me s ku­sto­si­ma i pro­fe­so­ri­ma uni­ver­zi­te­ta. Upra­vo za Klub lju­bi­te­lja isto­ri­je spre­ma­mo no­vo pre­da­va­nje o Ho­lo­ka­u­stu, Sta­rom saj­mi­štu i Ba­njič­kom lo­go­ru. Kroz edu­ka­tiv­ni pro­gram raz­vi­li smo i apli­ka­ci­ju „Ho­lo­grad”, po­mo­ću ko­je ske­ni­ra­njem kju-ar ko­do­va mo­že­te sa­zna­ti vi­še o kul­tur­nom na­sle­đu na te­ri­to­ri­ji pre­sto­ni­ce. Na pri­mer na te­mat­skoj iz­lo­žbi „Mu­zič­ko pri­ja­telj­stvo – Da­vo­rin Jen­ko i Ste­van Sto­ja­no­vić Mo­kra­njac”, ko­ja je tre­nut­no u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju Žar­ko­va, oči­ta­va­njem kju-ar ko­do­va mo­že­te da po­se­ti­te Mo­kranj­če­vu rod­nu ku­ću ili da slu­ša­te de­la ovih ve­li­kih kom­po­zi­to­ra – ob­ja­šnja­va di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da.